Pouke iz prošlosti: Nedokučive voćke i duh koji lebdi

Jugoslavija, godina 1934. Iz beogradske redakcije tada moćne Politike, kroz tekst i anketu izvire opšta zabrinutost o temi o kojoj se, po svoj prilici, već dugo i sve više govori: „Legije neoženjenih i neudatih sve više rastu!“ – glasi nadnaslov članka.

To su bili dani… Pre takoreći devedeset godina.

Koliko nam je bliža istorija poznata, situacija sa sklapanjem brakova verovatno nije bila apsurdnija nego danas. Premda, ljudska sklonost ka stvaranju apsurdnih veza, nikada i nije dovođena u pitanje. Zato se ipak podsećamo kako su čitatelji najstarijeg lista na Balkanu videli ovu pojavu: zašto su se ljudi sve teže odlučivali na brak? Opšti je utisak da je i u to doba bilo raznoraznih komplikacija kada se donosila odluka o stupanju u bračnu zajednicu. Ipak, kao da je bilo manje ravnodušnosti među mogućim supružnicima (koji su tada bili različitog pola). Uostalom, evo i mišljenja jedne čitateljke-službenice. Ona je prenela lično iskustvo.

Žena-radnica hita kući posle radnog vremena, a kada stigne na cilj – čeka je razočaranje. Dom je prazan, suprug van kuće, traži sebi razonodu. Jer muž posle posla navrati u kafanu, na „partiju šaha“, „čašicu razgovora“. Za to vreme, žena se baca na kućne obaveze. Ako se pak suprugu požali da je veoma umorna, on će biti naveden da pomisli kako je trebalo da potraži društvo neke bolje raspoložene i manje džangrizave družbenice. Eto! To je jedno bračno iskustvo koje ne donosi optimističnu poruku.

U Kraljevini Jugoslaviji, umorne službenice i domaćice, kao da su pomalo zavidele ženama „koje ništa ne rade, samo se staraju za svoju toaletu kako bi bile elegantnije od drugih“. Kada umorni muž dođe kući sa posla, on želi da se odmori…  A šta tada čini takva žena? – pita se čitateljka. „To svi znamo!“ – sama i odgovara. Zato, tvrdi ona, ne čudi što mladi muškarci i ne žele da stupe u brak.

Interesantno je da su se na anketu objavljenu na celoj šestoj strani dnevnog lista odazvale isključivo dame. Tako čitateljka iz Beograda u istom tekstu „preporučuje muškarcima da ne precenjuju suviše fizičku snagu svoje žene i da imaju više uviđavnosti prema njoj, a devojkama koje imaju dobre službe, a ne uspevaju se udati, neka suviše ne tuguju, jer je još uvek bolja dobra služba nego rđav brak“.

„Kandidatkinja“ za brak iz Savske Banovine se vajkala: „Naše babe nisu znale za ruž, ni za lak za nokte, ni za druga kozmetička sredstva. Ali ni naše dede nisu gledale da li su im žene doterane po najnovijoj modi, da li su im čarape svilene, a šav prav! On je tražio domaćicu, moralnu ženu u kojoj bi imao svog poverenika, savetodavca. Današnji mladić sva ta moderna sredstva traži od devojke, koja u želji da ga zainteresuje i zadrži, bira načine za svoj uspeh, da bi je, nažalost, posle mnogo žrtava, napustio i zaboravio! Zaključak se sam nameće: žena će biti najbolji mamac ako za muškarca ostane nedokučiva voćka!“

„Intelektualka“ je pisala o ispraznosti mladih ljudi. „Sami se osećaju nedovršeni i očekuju da će sve biti nadoknađeno brakom. I tako prazni, ne noseći ništa u sebi, osim ličnih zahteva, stupaju u brak.“

Jedino nepotpisani autor teksta govori o „kandidatima“. Piše da se muškarac u mladosti često prepušta lakim zadovoljstvima. Naravno, za to vreme zapušta svoju ličnost. Onda se, u poslednjem trenutku, probudi njegov nagon za održavanjem vrste. Tada se „zrele“ neženje razneže i traže – „mlado ženče“!

Jedan od zaključaka ankete je da ženi treba dozvoliti da se pravilno izgradi. Takođe, i da dobra raspodela rada donosi mir u kući. „Uostalom, ženi nije mesto u kuhinji. A tehnika je toliko napredovala, da za svaki kućni posao treba malo truda i vremena.“ Penzija i alimentacija su spas za svaku ženu! Ko nije moralno dorastao za život u zajednici, ne treba ni da je stvara. Premda, potpuni su samo oni ljudi koji žive u „srećnoj kombinaciji“.

I taman kada bi čitalac ovog starog članka rekao da je pisac svakako ženskog roda, sledi neočekivani obrt u stavu prema odnosima između dva pola: „Poznato je kroz sva vremena da slabiji koji zavise od jačega zabušavaju i služe se podlostima i lukavošću, odavajući se urođenoj lenjosti. Žena tako ubija samu sebe.“

I još jedan obrt: „Svaki mladić čeka da mu s neba padne ženica u vidu lutke koju će prema ličnoj želji formirati. Čas u ženu prirodne veličine, čas u lutkicu. A žena čeka muža u vidu duha koji će lebdeti oko nje i brinuti se o njoj. Pružiti joj ime, titulu i izdržavanje.“

Da li je ova anketa u to davno vreme u glavama mladih ljudi rasvetlila dilemu treba li stupati u brak? Svakako da nije! Pominju se raznorazni odnosi, nerazumevanja, međusobna iskorišćavanja i nadmudrivanja. Ali niko nije pomenuo ljubav! Interesantna stvar. I ko će znati od kada potiče takav stav.