Pouke iz prošlosti: Od „čuda od deteta” do „čuda od starice”

Ona je navodno poslednja živa učenica slavnog kompozitora i pijaniste Sergeja Rahmanjinova. Zato na koncertima često nosi dragoceni ukras, ogrlicu sa okačenim Faberžeovim jajetom. Tvrdi da je to poklon od nezaboravnog profesora, i njegova uspomena na carsku Rusiju.

Reč je o američkoj pijanistkinji Rut Slenčinskoj koja je nedavno napunila 97 godina. Bez sumnje, doživela je ono što se naziva „lepim godinama” – takoreći ceo vek. Međutim, pre kratkog vremena, svet je obišla krajnje zanimljiva vest koja se tiče upravo ove muzičarke. Osamnaestog marta ove, 2022. godine, u izdanju diskografske kuće Decca biće objavljen njen novi kompakt disk, album Moj život u muzici. Bez ikakve sumnje, još jedan dokaz da muzika blagotvorno deluje na ljude. Posebno one koji u njoj uživaju. Bilo da je stvaraju ili slušaju. A sve je još zanimljivije jer Rut Slenčinska uopšte nije osoba koja je uvek uživala u muzici. Naprotiv. Jedno vreme je čak odustala od sviranja. Sve joj se smučilo!

Rođena je u Sakramentu u Kaliforniji 1925. godine u porodici imigranata iz Poljske. Njen otac Jozef bio je violinista, profesor na Varšavskom konzervatorijumu, a Rut – predodređena za pijanistkinju. Posle užasa Prvog svetskog rata, Jozef se doselio u SAD.  Prva znanja o muzičkoj teoriji i harmoniji stekla je u trećoj godini. Počela je da nastupa u četvrtoj. Smatrali su je „čudom od deteta”. Na prvu turneju je krenula kada je navršila šestu godinu. I to u Evropu. U Berlinu su joj se divili. Nešto kasnije, i u Parizu. Alfred Korto i Artur Šnabel bili su, između ostalih, profesori male Rut. Svirala je u četiri ruke sa predsednikom Trumanom, a takođe i na inauguraciji Džona Kenedija.

Svojoj kćerki Jozef Slenčinski je nametnuo mukotrpan način života. Zapravo, vežbanja. Igračke su bile zabranjene, budući da su namenjene deci. A po njegovom mišljenju, Rut nije bila dete, već muzičar. I tako, svakog dana, 9 sati vežbanja. Na primer, pre doručka je morala da odsvira sve 24 Šopenove etide! Dok joj takav život nije dozlogrdio. U petnaestoj je odlučila da prestane da nastupa. Upisala je studije psihologije i 1957. godine objavila knjigu Zabranjeno detinjstvo. Jasno je o čemu je pisala u autobiografiji. Da je čeznula da bude dete.

Ipak, nikada nije potpuno prestala da svira. I onda, u zrelim godinama ponovo se vratila klaviru. Ali, sa mnogo većim životnim iskustvom. Snimila je deset LP ploča. Godine 1961. napisala je knjigu Muzika nadohvat ruke. Kada je izbila pandemija korona virusa, Rut se zabavljala tako što je za video platformu YouTube snimala Betovenove sonate, povodom 250. godišnice kompozitorovog rođenja.

Činjenica da je ona i dalje u vrhunskoj izvođačkoj formi u poznim godinama, govori o odličnoj tehnici ali, iznad svega, o nesvakidašnjem pamćenju. I to je ono što je čini posebnom. Spremnost da tačno, bez gledanja u notni tekst, izvede mnogobrojne kompozicije iz njenog širokog repertoara. U vremenu koje ističe prebacivanje ličnog sećanja na spoljašnje čuvare memorije, na računare, ovakva osoba jednostavno izaziva divljenje.

Rut Slenčinska je to donekle opisala u jednom svom članku u kojem, između ostalog, kaže:

„Jedan od mojih odličnih učenika kome sam dala zadatak da napamet nauči kompoziciju rekao mi je: ‘Dao sam sve od sebe, ali, jednostavno, nije mi išlo!’. Prisećam se mojih mladalačkih dana: svi profesori su mi govorili šta žele da naučim napamet, ali ne i kako. Počinjemo slušanjem, gledanjem i učenjem osećanja prema novom muzičkom delu. Slušati nekog drugog kako ga izvodi, potpuno je drugačije iskustvo, takoreći nema veze sa samostalnim stvaranjem muzike, kada sanjate kako ćete sročiti neko remek-delo. Kao tinejdžerka, dok sam slušala pesme i balade na radiju, pomišljala bih: ta pevačica sigurno ne izražava pravo značenje stihova, a kako bih, recimo, ja mogla to da uradim, samo da imam glas! Ali imala sam glas u rukama. Glas pomoću kojeg sam uspevala da izrazim šta osećam prema muzici”.

Rut Slenčinska svakako nije prva pijanistkinja koja i dalje svira svoj instrument sa bezmalo stotinu leta. Uostalom, setimo se samo Andreje Pregera. Ali se retko dešava da „čudo od deteta” preraste u „čudo od starice” kojoj Decca, 93 godine posle njenog debija, ponudi ugovor za snimanje novog albuma!

Fotografije za naslovni kolaž: YouTube/printscreen