Pouke iz prošlosti: Od modnog dekreta, do kućne mode

„Čovek bez stila je pogrešan čovek“, zaključuje u svojoj zbirci eseja Umetnost u nedostatku dokaza genijalni Dragutin Gostuški. Svakako, pod stilom Gostuški nije imao u vidu samo način oblačenja – kako bi neko slučajno mogao da pomisli, već određenu duhovno-estetsku dimenziju osobe. Kao što reče čuveni modni kreator Iv Sen Loran: „Moda je promenljiva, ali stil je večan!“.

Kako god, vratimo se ipak modi i njenim ćudima. Bliska prijateljica, inače žena od stila, kada god se sretnemo, odmah mi saopštava, kao da donosi presudu: „Da li si uopšte svesna koliko neprivlačno izgledaš u tome? Kao da si ‘izašla’ iz Burde! Molim te da prestaneš sa tim glupiranjem“. Naravno, tačno znam na koju nijansu u mom oblačenju ona misli. Zato me opaska ne vređa. Naprotiv, smatram da je duhovita i pronicljiva.

Da li u ovom vremenu globalizacije, kada jedne te iste prodavnice sa istim modnim sadržajem, proizvedenim najčešće u istoj zemlji, nalazimo na različitim kontinentima, uopšte može da se govori o modi koja je karakteristična za neki deo sveta? Ili samo jednog modnog kreatora? Kada je to ujednačavanje počelo? Da li su šnitovi iz Burde zaista bili odjeci nemačke mode? Ko bi to mogao da kaže? Možda neki pravi modni stručnjak, istoričar, znalac društveno-političkih promena. Zbog toga, ovo je zgodna prilika da se podsetimo kako je narastanje nacizma u Nemačkoj, pre bezmalo jednog veka, zaista dovelo do ideje da će i nemačka moda pokoriti svet. Naime, uz veliku pompu, te 1933. godine počela je u Berlinu svojevrsna promocija novog načina oblačenja. Ono što je isticano kao najbitnije, bilo je sledeće: potpuna nezavisnost od pariskih uticaja!

Šta je određivalo nemačku modu? Najpre, činjenica da je odeća skrojena od tkanina proizvedenih u Nemačkoj, obrađenih (kreiranih) tako da ističu nemački karakter. Imajući u vidu to, kao i događaje koji su usledili, počinje odmah da nas obliva hladan znoj.

Kako je bilo zamišljeno da se taj plan sprovede u delo? „Treba prvo rešiti probleme u modnim školama koje bi valjalo da pridobiju fabrike tekstila, a zatim i publiku“, glasio je jedan od nemačkih političko-modnih pamfleta tridesetih godina. Međutim, to nije moglo baš tako lako, dekretom, da se nametne. Zato je i tih kobnih godina ideja o nemačkoj modi ostala ipak samo u oblasti teorije. Nemice su se trudile da se oblače onako kako je diktirao Pariz, bez obzira što se naširoko raspravljalo o suštini nemačke mode. I njenim ciljevima.

Pa ipak, posle Drugog svetskog rata, upravo je jedna mlada Nemica bitno uticala na modu širokih narodnih masa van granica svoje zemlje. Ime joj je bilo Ana Magdalena Leminger i rođena je 1909. godine u Ofenburgu u porodici ložača lokomotiva nemačke železnice. U sedamnaestoj je napustila školovanje (u manastiru) i zaposlila se kao kasirka. Početkom tridesetih godina upoznala je mladog izdavača Franca Burdu, sina osnivača štamparije Burda i ubrzo su se venčali. Po završetku Drugog svetskog rata, postala je urednica modnog časopisa Favorit, ubrzo preimenovanog u Burda Moden. Prvi broj Burde objavljen je 1950. godine u tiražu od sto hiljada primeraka. Ali pravu slavu magazin je doživeo tek 1952, godine kada je uz časopis štampan i dodatak: šnitovi po kojima je bilo mogućno da i krojačica amaterka sašije neki od Burdinih modela. Odnosno, krojač početnik…

Da li je to bila nemačka moda? Pre bi se moglo reći da je to bila moda domaćica, švalja diletantkinja, ali i simbol porasta standarda. Burda se nekada prodavala u stotinak zemalja. Ni danas se nije mnogo promenilo – može se naći u devedeset zemalja i to na šesnaest jezika. Dakle, ima još uvek onih koji sami šiju, krojeći prema šnitovima od hartije!

Ovih dana svetske novinske agencije i magazini objavili su najave modnih trendova za jesen-zimu 2021/22. Kao glavni „novitet“ najavljene su suknje za muškarce. Uz njih ide napadna šminka, kao i neobične frizure. Pa to i nije nešto novo! Istorija je već zabeležila takve modne hirove. Ne samo suknje, već i haljine, toge, napuderisana lica, perike. Zato bih uvek glasala za nehotični model sa slike Slavka Krunića koji je svog viteza odenuo u riblju krljušt. Eh, to zaista može da razneži i raspali maštu čak i onih koji se najstrože odevaju!  

Naslovna fotografija: Ana Burda, urednica nemačkog modnog časopisa; Commons Wikimedia/Hubert Burda Media