Pouke iz prošlosti: Svirepi ljubavnik Boginje Meseca

Kaligula je bio visokog rasta i uvek bledog lica. Imao je duboke očne duplje, široko čelo, maljavo telo, vretenaste noge. Takođe, bio je takoreći ćelav. Ponekad je nosio ženskaste svilene odore, što je inače bilo zabranjeno muškarcima, kao i štit ukraden sa groba Aleksandra Velikog. Istorija je Gaja Julija Cezara Germanika Kaligulu upamtila kao jednog od najsurovijih rimskih vladara. Ubrzo pošto je postao imperator, sujeta kao da mu je u potpunosti nadvladala razum. Filon Aleksandrijski, smatrao je da je za njegovo krvoločno ponašanje kriva teška bolest koju je doživeo 37. godine, sedam meseci pošto je stupio na vlast. Juvenal je pak zapisao da je caru neko podmetnuo magijski napitak, te da je zbog toga izgubio moć razuma. Pisac Robert Grejvs ga je opisao kao sociopatu koga je vlast načinila klinički bolesnom osobom. Glumu Malkoma Mekdauela u filmu Kaligula Tinta Brasa iz 1979. godine, mnogi poklonici filma ne uspevaju da zaborave zbog nasilnih scena i upečatljivog tumačenja naslovne uloge. Alber Kami je dramu Kaligula napisao 1944. godine. Međutim, to nije bila istorijska drama, već priča o najmračnijim ponorima čoveka. Kaligulu je Kami pisao za vreme Drugog svetskog rata, u vreme nesputanog nasilja, krvavih borbi i koncentracionih logora. Jasno je da se Kaligula nametnuo kao simbol zlog vremena.

Gaj Julije Cezar Germanik rođen je 12. godine nove ere kao treće od devetoro dece Germanika Cezara i Agripine Starije, Avgustove unuke. Nadimak Kaligula (koji je inače prezirao) dugovao je vojničkoj uniformi. Još dok je bio trogodišnjak, otac ga je vodio u pohode i davao da mu se izradi vojnička uniforma. To je podrazumevalo i vojničke sandale, nalik čizmama – caligae. Dakle, Kaligulin nadimak bio je „mala cipela”, odnosno, „čizmica”.

Tokom detinjstva primio je dobro obrazovanje, međutim Filon Aleksandrijski ovako opisuje Kaligulinu mladost: „Pijančenje i sklonost ka delikatesima, neutaživ apetit i kada mu je stomak prepun, vruće kupke u pogrešno vreme, povraćanje posle daljeg pijančenja, proždrljivost, nepristojno ponašanje prema dečacima i ženama i svi poroci koji uništavaju telo i dušu kao i veze što ih ujedinjuju – napale su ga istovremeno”.

Postao je krajnje surov i nezajažljiv. A posle Tiberijeve smrti, kada je stupio na tron, narod je klicao: „Naša beba! Naša zvezda!”. Tokom tromesečnog slavlja u Rimu zaklano je čak 160 hiljada životinja. Kakav je to samo bio pir za široke mase! Ali već posle sedam meseci vladavine, Rimljani su okusili prvo imperatorovo zverstvo, a potom i sopstvenu glad. Kaligulini preambiciozni građevinski radovi, nezamislivi za ono doba, ometali su snabdevanje žitom. Doduše, nije svima bilo podjednako loše – odred careve telesne straže Pretorijanska garda, uživala je u dobrim platama i privilegijama.

Istoričari savremenici, kao i oni potonji, nisu mogli da se slože da li je Kaligula bio zaista bolestan, te zbog toga i lud (epilepsija i strah od napada, meningitis, hipertireoza), ili je njegova svirepost bila karakterna osobina. Izvesno je da ga je moć učinila izopačenom i zlom osobom. Za početak, uverio je sebe da je bog. Zato se Kaligulina politika na neverovatan način umešala u religiju: car je počeo da se pojavljuje odeven kao Herkul, Apolon ili Merkur. Sve mu je bilo dopušteno. A pre svega, ubistva. Sebi je podigao nekoliko hramova u Rimu. U njima se pojavljivao kao bog, ali i kao imperator. Po njegovoj želji, glave bogova sa statua su uklonjene i zamenjene drugim. Jasno je i kojim: onim koje su predstavljale njegov lik. Pokušao je da istinitom učini priču koju je sam o sebi izmislio. Da svaki put u vreme punog Meseca, Boginja Meseca, glavom i bradom, sa njim deli postelju! Kako bi ovu legendu proširio do granice realnosti, naredio je Aulu Viteliju (kasnije imperatoru) da to javno potvrdi. Ovaj se ipak izvukao iz neprijatne situacije, našavši izgovor „da samo bogovi mogu međusobno da vide jedni druge!”

Ironijom sudbine, glave su mu došli oni u koje je imao najviše poverenja: članovi njegove garde. Pretorijanci, predvođeni Kasijem Herejom (koga je Kaligula često vređao zbog piskavog glasa) izboli su ga u podzemnom hodniku u januaru 41. godine. Tridesetak uboda noževima nije mogao da preživi.

Još jedna zanimljivost. Pre deset godina, u mestu Nemi kraj Rima, policija je objavila kako je možda pronašla mesto gde je Kaligula sahranjen. Naime, uhapšen je lopov dok je pokušavao da odnese statuu za koju se veruje da je pripadala imperatoru. Međutim, ovu vest naučnici su prihvatili uzdržano i nepoverljivo. Istini za volju, Kaligula je u vreme vladavine sagradio nekoliko velikih i luksuznih brodova za plovidbu po jezeru Nemi. Ali kada je svrgnut, brodovi su potopljeni. Ponovo su otkriveni tokom renesanse: arhitekta Leon Batista Alberti pokušao je da ih izvuče na obalu, ali bez uspeha.

Barke su konačno podignute na kopno između 1929. i 1932. godine po naređenju fašističkog vođe Benita Musolinija! A to je bio samo jedan od mnogih Musolinijevih pokušaja da se poveže sa rimskim carevima iz prošlosti…

Naslovna fotografija: Unsplash