Red sterilnosti, red opštih mesta, ali i iznenađenja: Prvi utisci o ovogodišnjim kandidatima za odlazak na Evroviziju

Došlo je vreme za beovizijski hajp. Ovaj, pesmozaevrovizijski hajp.

Ovo takmičenje koje je prošlo različite faze, od Beovizije i Evropesme/Evropjesme, preko Kovačovizije i Bregovizije, Beosonga, kao i internih izbora predstavnika, drugu godinu dolazi u formatu „Pesma za Evroviziju“.

Videlo je do sada svašta, od Željka Samardžića i Joksimovića, Jelene Tomašević, Marije Šerifović, Konstrakte, preko Marka Kona, Nine, Milana Stankovića, Balkanike, pa sve do Emine Jahović, Maje Nikolić (više puta), Lane i Aldo, Oskara i Đorđa Marjanovića.

Ispratilo je i raspad Srbije i Crne Gore, kroz haos oko Flamingosa i No Name.

Neke su pesme postajale hitovi, neke su ostale zauvek zaboravljene, pa samo pojedini entuzijasti i zaljubljenici u Beoviziju mogu se setiti Pozitivnog haosa i pesme „Glorija“ ili Rejbasa ili Ramba Amadeusa i Beti Đorđević, Zbogom Brus Lija. Ili Galije i „Ruže od baruta“.

Dok sam pisao prve utiske ovogodišnjih takmičara, slušao sam ih po triputa (po naški je). U jednom delu mi se u slušanje uključila i mama. Taj deo je zanimljiviji.

Gift – Liberta

Prošlogodišnjem izdanju hvala na tome što su mi otkrili ove genijalce iz „Gifta” i Jocu Ajkulu. Njihovu pesmu „Haos”. Svaki put kada neko spomene reč haos – eto mene sa „u glavi lom”.

„Libertu” nisam siguran hoću li toliko pevušiti. Tekst obiluje opštim mestima I petarpanovskim motivima očekivanim od Joce Ajkule – njega I njegovu dragu baš briga za svet koji se raspada jer mrze odrasle. Slično kao „Ćiribiribela” od Dugmeta, samo lošije. Ne vidim da nastup I vizuelni efekti mogu da pobošljaju nešto preterano plasman ove pesme.

Zaključak: A ne znam, očekivao sam više od Gifta. Mlako mi je ovo. Ne bih glasao, ali I dalje srce za Gift.

Doris Milošević – Tišina

Pesmičica pravljena po principu simuliranja ukusa evrovizijske publike. Podseća na neki pop vajb 2000-ih. Ali ne vidim kako može da se razvrši nešto više od sredine beovizijske tabele. Pesma je slatka, ali nedovoljno upečatljiva da bi se izdigla među ovogodišnjem izboru. Čak bi se reklo nimalo upečatljiva.

Zaključak: Najbolje u pesmi je Dorisin glas, al ko što rekoh – nedovoljno da bih glasao, nedovoljno za bolji plasman na Beoviziji.

Hurricane – Zumi zimi zami

Hurricane ima nove članice. Miona, Sara i Jovana. I prvo pitanje – zašto dve članice ove grupe ne gledaju u objektiv kako se da videti na vizualu?

Miona, Sara i Jovana na Pesmu za Evroviziju donose azijski orijentalni zvuk, sa sve rečima na bengali jeziku. Iskreno nisam uspeo da shvatim šta znači Zumi zimi zami, ali ako Ceca može da peva „Didudidudidule” (jel mi fali neko Didu) mogu i one Zumi zimi zami.

Hurricane je nastavio da na domaće takmičenje šalje pesme koje čak i da ne prođu na Evroviziju sigurno će se vrteti po balkanskim splavovima i klubovima. A da li će otići zavisi da li je Hurricane održao popularnost koju su imali do pre nekih godinu dana?

Zaključak: Kao ni prošli put, ni ovaj za Hurricane neću glasati, a i šta im moj glas kad imaju jak Instagram. Ne bi čudilo ni da u UK odu, ni da ne odu. Pesma odgovara „imperativu komercijalnosti“, ali na Evroviziji to ne radi. To smo videli sa prošlim sastavom Hurricane-a.

Tijana Dapčević – Mamim

Ništa što Tijana Dapčević otpeva ne može biti loše. Već na drugom refrenu sam počeo da hvatam reči i da pevušim. Ali, negde posle pola pesme ona postaje dosadnjikava i monotona.

Zaključak: Simpatično, lagano, ali fali mi jedna strofa.. Nastup će da prevagne da li ću glasati.

Adem Mehmedović – Osmeh

Jesu li se izvođači ove godine pretplatili na naslove pesme koje imaju jednu reč?

Trep fazon sa etno primesama. On pati i boli ga jer je navikao da daje život za nju, bebu. Lešnik koji sam jeo ispao mi iz usta koliko sam se nasmejao na ovo „bebo”. Moj grad, moja braća… Na momente zvuči inovativno, na momente tako neinovativno. Pre svega u versovima nakon drugog refrena.

Zaključak: Dobila me pesma na početku, izgubila me sa ovim stihovima, jeftinim derivatima Coby-ja i drugih. Pa zaboga ne mora svaka pesma koja imalo zaliči na trep da ima u sebi „moj grad”, „moju braću” i „bebo”. Pa ovo ni Radomir Lazović u Skupštini ne bi citirao.

Igor Stanojević – Iza duge

Muziku i tekst radio Vladimir Graić.

Pop pesma. Mogla bi se naći u nekom Diznijevom crtanom filu. Ali problem je što pesma nije ništa više od prevoda pesama iz Diznijevih crtanih filmova i tu pre svega mislim na tekst.

Zaključak: Lepo ovo zvuči, Igorov glas mi se sviđa mnogo, ali sve nedovoljno za plasman na ESC i za moj glas.

Nadia -Devojka tvog dečka

Sviđa mi se, sviđa mi se mnogo. Od svih prethodnih mi se najviše svidela. Jedino me smara malo taj teen rock momenat, ali nedovoljno da mi se ne bi svidela pesma.

Zaključak: Možda zapravo i budem glasao. Iako sam iz naslova očekivao nešto više što ide ka Sajsi MC, zamisao je dobra.

Stefan Shy – Od jastuka do jastuka

Stefan bi nekoj drugoj tugu da uvaljuje. Od jastuka do jastuka. Ništa novo ova pesma ne donosi, čak bih se usudio reći da je besmislena.

Zaključak: Ne mogu da glasam za nešto što me podseća na Tropiko bend. Iako sam sebe uhvatio da pevam „od jastuka do jastuka” u par navrata.

Boris Subotić – Nedostupan

Moram prvo da kažem da je odlično što ima ovoliko mladih autora ove godine, za razliku od onih kad su se vrteli Lana i Aldo i ostala ekipa, ali mi je isto tako žao što kao da ovi autori sami sebe ograničavaju kako bi napravili pesmu koja bi se svidela širem građanstvu, odnosno festivalskoj publici, pa onda tako dobijamo ovako osrednje, mlake pesme, kao što je „Nedostupan”.

Zaključak: A kako da glasam za nešto što u sebi sadrži „Pozvani korisnik je trenutno mrtav. Molimo vas ne zovite više nikada”. Ma daj, stvarno…

Luke Black – Samo mi se spava

Rilejtujem se sa naslovom. Eksperimentalno, zanimljivo, poslednji minut odličan. Vidi se da je zapravo uložena neka misao u ovu pesmu, a siguran sam da će i nastup ispratiti kvalitet pesme. Na prvu sam se uplašio da će biti neka wannabe Konstrakta, ali, na sreću, nije.

Zaključak: Ako nastup stvarno bude dobar, glasaću. Ne bi me čudio visok plasmana, pa i odlazak u UK.

Angellina – Lanac

Angellina se vraća na Beoviziju. „Lanac“ nije „Origami“, ne radi me, a fora s ovakvim pesmama je da te radi. I trudio sam se, ali ne ide. Šteta, nadao sam se da će Angellina doći sa boljom pesmom na ovogodišnje takmičenje i da pokaže šta sve može, al eto – ovo je osrednje.

Zaključak: Kako to da nema Marka Kona među potpisnicima autora pesme?! Moj glas nema, ali čak i da ne ode na Evroviziju, od čega je mislim daleko, biće nešto što će se puštati po klubovima, jer, iako mene ne radi, ulazi u uši.

Mattia Zanatta i Angela Kassiani – Novi svet

Kad spojiš Trkulju, Balkaniku, Biber i Pozitivan haos dobiješ ovo – i nije mi loš koncept. Samo najveći problem su mi ove opšte reči, koje ništa ne znače.

Zaključak: Glas? Jok.

Frajle – Neka Neka

Moja mama voli Frajle. Baš ih voli. I ne mogu da kažem ništa loše o njima.

Zaključak: A i kad bi hteo da kažem nešto loše ne bih imao šta. I ja volim Frajle i melodiju, tamburaše… Mada majka je rekla „onako, tralalala“. Mene je od svih pesama ova najviše prodrmala, tako da možda budem i glasao, jer kada mi se svidi na prvu, nema tu mnogo diskusije. Pa ni sa mamom.

Egret – Ako shvatim kasno

Uključio sam i mamu u slušanje. Dok je ne smori. Generalno ne preferiram ovakav tip muzike, ali ovo mi se sviđa izrazito. I već vidim i evrovizijski nastup sa klavirom na bini. Kliše, ali radi.

Mama kaže „onako“, ne sviđa joj se glas. Meni baš prija.

Zaključak: Da l ću glasati – neću. Da li bi bilo lepo da ode, bilo bi.

CHEGI & Braća Bluz Bend – Svadba ili kavga

I još jedni povratnici. „Devojku s plamenom u očima“ pevam i dan-danas. Ali ovaj pokušaj ne znam ti ni ja kakve boemske tužbalice stvarno neću. Ako praviš takvu pesmu ona mora da ima reči koje zapravo nešto znače. Ne ovako.

Majka je rekla „A, Chegi“, i nastavila da lista Reels. Nije je dojmila izvedba.

Zaključak: Nije ni mene. Ali u glavi mi i dalje svira „Devojko sa plamenom u očima…“.

Igor Vince i Bane Lalić – Zato što volim

Prvo moram da priznam da mi je mali prst sam krenuo ka strelici nadesno na tastaturi i da sam pet sekundi ove pesme premotao. Ali druga strofa mi se svidela.

Majka i dalje gleda Reels. Nije je dojmilo.

Zaključak: Nije loše ovo, da me se ne shvati pogrešno. Ali je mlako, a pretenduje da bude energično. Prošlogodišnje Banetove pesme se ne sećam, ni imena, a ni ove se neću sećati koliko već sutra.

Hercenšlus – Vremenska zona

Paaaa nije loše, al nije ni dobro. Šta god ovo značilo. Zapravo nemam puno utisaka nakon slušanja.

Majka je otišla da kuva pasulj.

Zaključak: Nemam ga.

Jelena Vlahović – Kao grom iz vedra neba

„Dosadno“, kaže majka dok pristavlja zapršku. Ja sam ušao na Instagram i gledao kako Palma postavlja nogu Milošu Jovanoviću, a Vlada Đukanović psuje Miroslava Aleksića, i udubio se u snimak da probam da pročitam Đukanoviću s usana. I zaboravio na pesmu.

Zaključak: Biću duhovit, ništa lično, ali da sam ja Saša Radulović i da mi je sadašnji predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije Branislav Klanšček došao s ovakvim tekstom i ja bih ga izbacio iz DJB.

(Sad sam ušao da pročitam tekst, reko možda su me melodija i aranžman uspavali, pa nisam obratio pažnju na tekst. Mlak je, ali dobro ne bih ga možda baš izbacio, samo bih ga zamolio da se bolje potrudi.) Majka je pitala „ko je ovo izabrao“.

Filip Baloš – Novi plan drugi san

Mama je u kuhinji, ja držim jednom rukom laptop, a drugom čapkam kolenicu koja je još na ringli. Vruća je.

Posle „Kao grom iz vedra neba“ ovo je otrežnjujuće već na prve taktove. Ne mogu reći da me je sludela, ali je blizu toga. Nadam se da hoće.

Mama je samo napravila upitnu facu na pesmu, ali je nakon drugog slušanja rekla „pa ova nije loša“. Majka je stroži član žirija.

Zaključak: Glasao, ne glasao, nadam se visokom plasmanu.

Dzipsii – Greh

Mama je nešto prokomentarisala, al kako sam se vratio u dnevnu, nisam je čuo. Smanjih pesmu, ali je samo rekla – Kolenica je odlična.

Ni ova pesma me ne radi, ali ne mogu da kažem da je loša.

Zaključak: Daleko je ovo od bilo čega što će imati visok plasman na takmičenju, a o odlasku u Britaniju i da ne pričamo.

Fillari – Posle mene

Kreće pesma, mama pita jel krenula Skupština. Puštam, kad tamo vaskrsnuo Žika Gojković.

Zaključak: Sve što treba znati o mom utisku o ovoj pesmi je da bih pre slušao govor Žike Gojkovića od „Posle mene“. Al moguće da je to zbog toga što Gojković ima baš dobre govore. Baš.

Empathy Soul Project – Indigo

Uhvatio sam blagi „smešak neverice“ Gojkovićevog bivšeg koalicionog partnera Boška Obradovića u prvim taktovima „Indiga”.

Pretenduje da bude urbano: Ne mislim da će ova pesma ostati iole upamćena u javnosti.

Zaključak: Nedovoljno da glasam za nju, da je malko manje sterilna, bilo bi pristojna pesma.

Filip Žmaher – Čujemo se sutra

Pitao sam mamu ko je Filip Žmaher. „U on je star pevač, sto godina, al nije imao neku baš popularnu pesmu“. Žao mi je, ali ni ova neće biti.

Zaključak: Iako mi se melodija mnogo sviđa, tekst je kriminalan, ne mogu slušati ovo.

Ivona – U noćima

Generacijski jaz – mama u stilu Pikca „ni da me dirne“, a mene dojmila pesma. Slušao bih je dok šetam na primer, ali bih na ovo besomučno ponavljanje „u noćima“ prešao na narednu pesmu.

Zaključak: I ova ima tu beovizijsku sterilnost, ali ne toliko kao neke ranije, što bi moja majka rekla, „moderne pesme“ koja sam ranije opisivao. Neću glasati, jer ima boljih za koje bih glasao.

Princ – Cvet sa Istoka

Kolega Čedomir mi reče jednom da ličim na Princa iz Vranja.

„Sevdalinka, kao Božo Vrećo“, reče majka i zatraži mi da smanjim govor poslanika Dveri Ivana Kostića jer joj se sviđa pesma.

Na habibi je napravila facu čuđenja. „Ih sa sevdalinke na skroz tursku melodiju“.

„Meni se sviđa, kontaš koncept?“, pitah majku, ali odgovor ne dobih – zvala ju je njena majka.

Zaključak: Ma 10/10.

Duo grand – Viva la Vida

Onaj ko je gledao prošlu sezonu Zvezde Granda zna koliko je Aleksandar Simić genijalac i kakav glas ima. A onaj ko zna kakav je genijalac Nino Ademović zna da muzika rađena za ovu pesmu ne može biti loša.

Zaključak: Na prvi triler sam rekao „Opa“, a onda još jedno na Simićev glas. Koncept je odličan, samo ga je trebalo još malo razraditi, ovako je nekako pesma ostala iseckana. Kao neko ko voli romsku muziku, Bregovića, Nina i Alena Ademovića, ne mogu da ne glasam za ovu pesmu. Bilo bi bolje, rekoh, da je malo više razrađen koncept, ali imaće vremena za to do evrovizijskog nastupa. Hvala na ovoj pesmi!

(Mami se nije svidelo.)

Nađa – Moj prvi ožiljak na duši

Još jedna Nađa na Pesmi za Evroviziji, ali sa skroz drugačijim stilom. Muzika i tekst Kristina Kovač, tvorac one genijalne pesme koja je odnela pobedu na Kovačoviziji i predstavlja nas na Evroviziji – „Čaroban“.

Mala digresija, to je bila ona godina kada kad je porodici Kovač poveren zadatak da izradi tri pesme koje će se takmičiti za odlazak na ESC. I sve je izgledalo kao da će otići Aleksandra Kovač, koja je sama sebi odradila pesmu. Veliki Kornelije odradio pesmu Velikim Vampirima, tada se zvali Breeze. Meni mnogo dragu pesmu, za koju sam glasao sa bakinog telefona, ali svakako nedovoljno za šire mase atraktivna pesma da bi ugrozila odlazak Aleksandre Kovač.

Ali je onda na scenu stupila prešarmantna Nina, prikupila simpatije, i otišla na Evroviziju.

Da se vratimo na Nađu. Ja ovu pesmu vidim na Evroviziji. Vidim i dobar nastup.

Zaključak: Vidim i moj glas ovoj pesmi. Čestitke Nađi i čestitke Kristini!

(Mama je nije konstantovala.)

Eegor – Starac dana

Kada je krenula pesma iz „LibreOffice“-a sam se vratio na Jutjub jer sam pomislio da je krenula reklama neka. Kad ono to pesma i Marko Kon potpisan među njenim autorima.

Unikatno, zanimljivo, s potencijalom za dobar nastup.

Zaključak: Voleo bih da ima još jednu strofu, ne radi me dovoljno za glas, ali mi se sviđa dosta.

(Mamu nervira što od pesme ne čuje Ćutu.)

Milan Bujaković – Fenomen

Naći će ova pesma svoju publiku. Pevljiva je, svidela mi se, ali je u njoj najproblematičniji refren, koji nedovoljno upada u uši. Da se ne ponavljam po stoti put, ali da, mlak je, pa onda i cela pesma postaje pomalo mlaka.

Zaključak: Neću glasati.

(Mama je nije ni čula, vratila se spremanju ručka.)

Savo Perović – Presidente

Stalno sam mislio da bi Sajsi MC trebalo na Evroviziju, kad eto nje na Pesmi za Evroviziju kao tekstopisca jedne napokon nesterilne „moderne pesme“ (nasmejem se svaki put kad čujem ovaj izraz). Ipak, ne radi me. (Napisa Vojin i onda ču horski deo koji mu se malo svideo.)

Zaključak: I dalje me ne radi dovoljno. Neću je slušati, neću glasati.

(Mama sluša Vučića.)

Zaključak celog takmičenja: Više bih voleo da sam video Kebu na Pesmi za Evroviziju nego neke od ovih pesama. To jest da budem ozbiljan – stvarno bih voleo da vidim Kebu na domaćem takmičenju.

Pregršt sterilnosti, koja nije ništa novo za domaće takmičenje. Da li je odraz žirija, da li je to neka politika takmičenja, pa onda žiri bira ono što bi odgovaralo toj „politici“. Ne znam. Pogotovo zbog toga što mi se čini da mnoge potencijalno odlične pesme ostaju u rangu osrednjih jer autori ograničavaju svoj umetnički izraz kako bi napravili pesmu za koju će publika, navikla na taj stav, reći „e ovo je za Evroviziju“.

Citiraću velikog Tončija Huljića koji je pre dve godine izneo ono što pokušavam da kažem kod Ace Stankovića u Nedeljom u 2 – „Mislim da je nacija vrlo brzo isprala suze i već u četvrtak su se okrenuli na Hurricane. Barem su u ulazu do mog cijelu noć ‘navijali’ Hurricane i vratili se dobrom starom turbo folku. MC ovaj, DC onaj… I to je tuklo, tuklo, tuklo, ja sam se morao preseliti u drugi kraj stana. Sutradan se nastavilo. Došla je subota i dogodila se glazba, došle su pjesme.

Nitko se poslije toga više nije usuđivao puštati ni MC ovoga, ni Jalu Brata, ni ovoga ni onoga, jer se nešto napokon prosvijetlilo. A to je da na Eurosongu, ako dođeš i kažeš: ‘Vidi, imam pjesmu baš za Euroviziju’, upravo tad je nemaš! Pjesmu za Euroviziju imaš onda kad je ona ekscesna i drugačija”, komentirao je tada glazbeni umjetnik Huljić, jedan od najvećih Balkana.

Ima tih nekoliko pesama ko je bih rado video na evrovizijskoj bini, možda najviše „Duo Grand“. Ali bih isto voleo da na sledećem takmičenju vidim bendove tipa KoiKoi, Vizelj, Buč Kesidi… i malo više „jačih imena“. Pa da bude malo jača konkurencija.

Ali generalno ovako – prošla „Pesma za Evroviziju“ je bila jača.

Mama kaže „Odlično je ovo“, ali ne takmičenje nego pasulj.