Magazin za urbani životni stil
Ovaj sajt koristi kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa. Detaljnije

O beogradskom pivu – detaljno u Muzeju nauke i tehnike

AUTOR: Jelena Jovanović 08 Jan, 2020
O beogradskom pivu – detaljno u Muzeju nauke i tehnike

Pivo u Beogradu se pravi već tri veka, a ova grana industrije razvijala se istim tempom kao i u Evropi. Kako je izgledalo nekadašnje pivo, ko je osnovao prve ovdašnje pivare, ko se okupljao u beogradskim pivnicama u 19. veku… neki su od podataka koji se mogu saznati na aktuelnoj izložbi Tri veka pivarstva u Beogradu, u Muzeju nauke i tehnike.

Kustos ovog muzeja, i autor izložbe, Nenad Lukić, u razgovoru za City Magazine kaže da je postavka osmišljena tako da hronološki prikaže razvoj pivarstva i pivara u Beogradu u protekla tri veka (ova industrija prošla je razvojni put od ručnih pivara, zatim parnih, do modernih industrijskih pivara). U Galeriji 51 u dorćolskom muzeju izloženi su panoi sa različitim foto dokumentacionim materijalom, i mnogi zanimljivi eksponati.

„Moja ideja je bila da se od eksponata izloži samo ono što je vezano za beogradske pivare. Ono što je poražavajuće je da je u Beogradskoj industriji piva (BIP), koja je nastavljač tradicije prevashodno Bajlonijeve i Vajfertove pivare, danas sačuvano samo nekoliko eksponata iz perioda do 1975. godine. Zbog toga smo odlučili da izložimo i nešto od opreme koja se mogla koristiti i u pivarstvu, a koja je iz zbirki Muzeja nauke i tehnike.”

Zanimljivi eksponati

Naš sagovornik dodaje da izložba predstavlja i neke posebno interesantne predmete – one koji su pozajmljeni od potomaka slavnih pivarskih porodica, Bajloni i Vajfert, ili od privatnih kolekcionara – kao što je kolekcija BIPovih krigli.

„Naš muzejski konzervator napravio je i replike starih drvenih gajbi za pivo, uradili smo i makete Bajlonijeve i Vajfertove pivare. Posetioci mogu videti i autentične predmete kao što je originalno bure od 25 litara iz Vajfertove pivare, ili originalna boca iz ove pivare, kao i reklamne table za Vajfertovo i Bajlonijevo pivo. Izloženi su i marketinški materijali iz BIP-a, kao i veliki broj fotografija. Posetioci mogu da vide i veliku tablu na kojoj je prikazana tehnološka šema proizvodnje piva.”

Prva beogradska pivnica

U priči o ovdašnjem razvoju pivarstva Nenad Lukić kaže da su prve pivare u Beogradu otvorene u drugoj deceniji 18. veka. One su imale ručnu proizvodnju, a proizvodilo se nekoliko hiljada hektolitara piva godišnje. Naš sagovornik navodi da ne zna kakvog je ukusa bilo pivo tog doba, ali da pretpostavlja da nema velikih razlika u odnosu na današnje pivo. 

„Krajem ’60-ih godina 19. veka otvorena je Prva beogradska pivnica. Njen vlasnik bio je Ilija Milosavljević Kolarac, i to je prva pivnica u Beogradu. Ubrzo nakon nje počinju se otvarati i druge pivnice, a klijentela koja je konzumirala pivo bila je verovatno šarenolika.”

Vajfert i Bajloni

Za ovdašnji razvoj modernog industrijskog pivarstva najzaslužnije su dve beogradske porodice – Vajfert i Bajloni. Priča o njima nalazi se na nekoliko izložbenih panoa aktuelne izložbe. Mogu se videti i rodoslovi obe porodice, kao i prestižna nagrada – zlatna medalja koju je parna pivara Ignjat Bajloni i sinovi osvojila na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.

„Prva parna i, možemo reći, industrijska pivara počela je sa radom 1873. godine u Beogradu. Izgradio ju je Ignjat Vajfert, pančevački pivar, i zatim dao u vlasništvo i na upravljanje sinu Đorđu. Do početka Prvog svetskog rata njen maksimalni godišnji kapacitet bio je oko 50.000 hektolitara godišnje. Drugu parnu pivaru, (nekadašnju Malu ili Filipovu pivaru na parni pogon) pokrenuo je Jovan Brabec 1883/4. godine, a zatim su je otkupili braća Bajloni 1888. godine, i kasnije dodatno modernizovali. Kapacitet Bajlonijeve pivare bio je u rangu sa Vajfertovom. Godišnja prodaja obe pivare početkom 20. veka iznosila je oko 50.000 hektolitara.“

Proizvodnja piva u Beogradu, navodi još Nenad Lukić, modernizovana je nakon Prvog svetskog rata. Tada su obe beogradske parne pivare značajno povećale kapacitete. Zabeleženo je da su tokom pojedinih međuratnih godina obe pivare ukupno proizvodile 150 000 hektolitara piva godišnje.

Bum pivarske industrije

Naredni industrijski bum u pivarskoj industriji u našem gradu (ali i u čitavoj tadašnjoj Jugoslaviji) dogodio se tokom ’60-ih i početkom ’70-ih godina 20. veka, navodi naš sagovornik.

„Tada se Beogradska industrija piva, popularni BIP (formirana pod ovim imenom 1963. godine kada su se objedinili nekadašnja Vajfertova i Bajlonijeva pivara, i preduzeće Bezalko) modernizovala, i počela da koristi najsavremeniju opremu koja je tada postojala. BIP je 1976. godine mogao da proizvede 2,2 miliona hektolitara piva, deset puta više u odnosu na period kada su pivare bile na parni pogon.”

Do polovine devedesetih godina kod nas se prodavalo oko milion hektolitara piva godišnje (zabeležen rekord bio je – 1,4 miliona). Zanimljivo je da je danas pogon BIPa kod Mostarske petlje (tik uz auto-put) jedini preostali industrijski kompleks u Beogradu u kom se još uvek odvija proizvodnja piva.

Gašenje tradicije

„BIP je danas u stečaju i pred gašenjem, što znači da će Beograd ostati bez svoje pivare, i da će tradicija duga 180 godina biti okončana. Ono što ostaje su zanatske kraft pivare, koje za sada imaju malu proizvodnu, ali i tržišnu moć da se bore sa velikim multinacionalnim pivarskim kompanijama. Njihov udeo u tržištu je simboličan, ali definitivno ima mesta za napredak“, kaže Nenad Lukić.

U priči o zanimljivoj izložbi njen autor navodi i jedan ekskluzivitet –segment postavke posvećen je pivarama u Zemunu, i to je prvi put da se ove pivare detaljnije predstavljaju. Izložbu Tri veka pivarstva u Beogradu prati i bogat katalog, sa brojnim tekstovima, podacima, fotografijama… Postavka koja se bavi značajnim ovdašnjim industrijskim nasleđem i koju  je od otvaranja, sredinom novembra, posetio veliki broj ljudi, otvorena je do 14. februara 2020.

Fotografije: Muzej nauke i tehnike

Najčitanije

Ovo su znaci da pijete previše alkohola

Čaša uz ručak, čaša posle večere, povremeno opuštanje sa prijateljima. Nije problem ako povremeno uživate u alkoholu, ali kada zaista…

Ovako bi danas izgledale poznate ličnosti da nisu prerano izgubile život

Mnogo je poznatih ličnosti koje su neočekivano preminule, mnogo pre nego što su dostigle duboku starost. Ne možemo a da…

Zašto je Sandra Ou bila na sahrani kraljice Elizabete?

Među poznatim licima iz celog sveta na sahrani kraljice Elizabete II bila je i glumica Sandra Ou. Najpoznatija po ulogama…

Jedina slika koja treba da obiđe svet posle subotnjeg prajda, a nije golišavi lik pored crkve

Još jedan prajd je došao i prošao. Puno je izrečenih stvari, puno nezadovoljstva, kontraverzi ali i lepih sećanja i trenutaka…

Detalj koji na glavi nosi partnerka Ane Brnabić će danas nositi sve žene na sahrani kraljice, osim jedne

Sahrana kraljice Elizabete II će se održati danas u Vestminsterkoj opatiji, a predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić juče je stigla…

“Kakvo nepoštovanje”: Makronovi došli u patikama da odaju počast kraljici i doživeli linč na mrežama

Brižit Makron je u nedelju uslikana u Londonu u poseti kraljičinom kovčegu i za razliku od drugih članova kraljevske porodice…

Najnovije - Kultura

60 godina Džejmsa Bonda na velikom platnu

Voleli ga ili mrzeli, čini se da je Džejms Bond neuništiv i da će ova franšiza još dugo vremena biti…

Tolerance project na Weekend Media Festivalu powered by Direct Media

Jedna od trenutno najvećih i najuticajnijih izložbi na svetu pod nazivom “Tolerenacija” otvorena je na Weekend Media Festivalu u Rovinju.…

Isuse! Našli smo staru fotku sa snimanja filma kog svi volimo, a opis joj je genijalan

Film “Štefica Cvek: U raljama života” Rajka Grlića je jedan od omiljenih i najoriginalnijih filmova jugoslovenske kinematografije, koji nema možda…

Četrdeset godina jednog od najgledanijih domaćih filmova, koje mnogi potajno vole, a plaše se da priznaju

Voleli vi ovaj film ili ne, smatrali da je prost, jeftin i laka zabava, 40 godina kasnije postao je deo…

Nova decenija TAKT Festa

Nakon uspešne prošle godine, TAKT Fest se i ove godine održava u Novom Sadu od 23. do 25. septembra. Ovogodišnja…

Fedis je objavio nominacije za najbolje iz prethodne televizijske sezone

Serije “Kljun” i “Vreme zla” u produkciji “United media” dobile su čak jedanaest nominacija za “Zlatnu antenu” u 12 kategorija…