Prikaz dokumentarca: „Oasis Knebworth 1996“

Četvrt veka ranije biti mlad je bila potpuno drugačija tarifa. Mobilni telefoni su bili skupi i sve manji a muzički biznis nikada nije bio unosniji. Pop-kultura se i dalje egzistencijalno oslanjala na pipanje, znači formati, CD album, CD singl, kasete, VHS, i donekle vinil koji se zavukao u mišju rupu. Oasis, kvintesencija britpopa su prošle, 1995. godine potpuno unizili i porazili svoje rivale, Blur. Na kraju, kičma britanske egzistencije je radnička klasa, dok su fićfirići iz umetničkih škola uvek bili drugorazredna atrakcija (Lenon, Dejvis, Albarn, Anderson…).

Uragan uspeha drugenca, What’s the Story, Morning Glory na obe strane okeana i u čitavom svetu je trebalo kapitalizovati najvećim koncertom ikada, igde u novijoj i bilo kojoj istoriji. Njubvort, vikend, krem de la krem britpopa kao predgrupa (MSP, Kula Shaker, Charlatans, Cast…) i naravno glavne zvezde pred oko četvrt miliona ljudi. Više od 2% populacije Velike Britanije je pokušalo da dođe na ovaj koncert. Džejk Skot, Ridlijev sin, uspešan reditelj video-spotova devedesetih (R.E.M. Everybody’s Hurts) dohvatio se arhivarstva i intervjua i sastavio više nego zanimljiv dokumentarac koga je gledati u digitalnom dobu više nego interesantno, pogotovo za one koji se sećaju tog vremena.

Arogantna braća Galager ne pričaju više od deset godina, koliko ne postoji bend Oasis, i to jako sekira njihovu staramajku. Ipak, nisu gadljivi na pare i obojica su producenti ovog filma. Za nostalgičare, ovo će biti povod da se prisete da je baš Don’t Look Back in Anger a ne Wonderwall himna epohe, a ovi koji su se rodili u novom milenijumu bi trebalo da reaguju na ovaj film kao mi malo stariji na krovovski koncert Bitlsa. U pitanju je filmsko štivo koje svakako vredi proveriti baš u bioskopu, tako da za ne propustiti. Sooooou, Seli ken vejt, ši nouz ic tu lejt ez vir voking on baaaaj.

Svetska premijera dokumentarca Oasis Knebworth 1996 održana je 23. septembra, od kada je film krenuo da se prikazuje i u domaćim bioskopima.