Prikaz filma „Betmen“: Spremite se, šišmiš je spreman za još jedan đir

Pre nego što se pozabavim osvrtom na novog Betmena, moram da vam postavim važno pitanje. Da li nam je zaista potrebna još jedna filmska reinkarnacija Čoveka-šišmiša, ma koliko dobra i ambiciozna bila? Razmislite o tome. Ta priča je već ispričana toliko puta. Iznova i iznova.

Uz sav trud i napor da se postavka zavarira i da se pronađe neki novi ugao, ostaje fakat da srž priče ostaje isti i da tu i ne može previše toga da se uradi a da se ne sklizne u potpunu dekonstrukciju. Betmen je Betmen. Maskirani osvetnik sa mračnom prošlošću. Usamljenik u svom dvorcu koji sa visine gleda na kriminalom razjedeni Gotam i čeka da ugleda znak na nebu kako bi ogrnuo svoj plašt i krenuo u obračun sa kostimiranim nevaljalcima. Sve to dođe kao neki superherojski Dan mrmota ili beskrajna Noć veštica. Samo što neki put gledaoci dobiju više slatkiša, a neki put manje.

Reditelj Met Rivs se proslavio hororima Kloverfild (2008) i Pusti me unutra (2010), da bi punu afirmaciju stekao SF spektaklima iz serijala Planeta majmuna (Revolucija, 2014; Rat, 2017). Svoj najnoviji film, Betmen (u originalu: The Batman), napisao je zajedno sa Piterom Krejgom (Igre gladi: Ptica rugalica i Zaštitnik, predstojeći Top gan 2), a nadahnut cenjenim grafičkim novelama kao što su Betmen: Godina prva (srpski izdavač Phoenix Press), Betmen: Duga Noć veštica (izdavač Darkwood) i Ego i druge priče (još uvek neobjavljen na srpskom). U scenarističkom pogledu, novi Betmen je prilika da krenemo od početka (po koji put?), te da se još jednom uspostavi stripovsko-filmski univerzum poznat iz filmova Tima Bartona, Krisa Nolana i drugih.

Betmena/Brusa Vejna glumi Robert Patinson. Gotam je u haosu, a mladi Betmen je tek na početku svoje osvetničke karijere – prošle su samo dve godine otkako je prvi put navukao kostim, pa se momče još uvek napinje da pronađe pravu meru i stekne ime. Tu su i drugi „dežurni krivci“ u novim izdanjima: Žena-mačka (glumi je Zoi Kravic), Ridler (veoma raspoloženi Pol Dejno), Pingvin (Kolin Farel pod teškom šminkom), batler Alfred Penivort (Endi Serkis bez teške šminke), pajkan Džejms Gordon (sveprisutni Džefri Rajt)… Znači, svi su tu, kao nekada, samo sada uronjeni u svet koji je nešto drugačiji u odnosu na ono što smo do sada gledali.

Betmen je sada više detektivska misterija nego superherojski film, kemp je sveden na minimum minimuma (nasleđe Džoela Šumahera je sada potpuno poništeno i dobro je da je tako), pa je i sveukupni ton mračniji. Zapravo, Rivsov Betmen je gotovo-pa-rimejk kultnog trilera Sedam, sličnosti između ova dva filma su zaista višestruke. Naravno, Rivs i ne pokušava da dostigne stepen užasa i beznađa kojim nas je svojevremeno „počastio“ Finčer, ali se usredsređeno trudi da prati tu nit, ne samo u narativnom već i u vizuelnom pogledu.

U svom većem delu, novi Betmen je priča o lovu na serijskog ubicu koji brutalno i nemilosrdno ubija gotamsku elitu. Trilerični napon je pristutan od početka do kraja, s tim da se pazilo na intenzitet – da se ne pretera i time odbije deo publike. Istovremeno, ovo je i priča o tome kao su se sreli Čovek-šišmiš i Žena-mačka. Selina Kajl je veoma važan lik, višedimenzionalniji u odnosu na Bartonovu i Nolanovu interpretaciju tog lika, pa čak razrađeniji i u poređenju sa samim Brusom Vejnom/Betmenom.

Priča o poreklu naslovnog junaka je i ovoga puta uključena u narativ (srećom, izostaje scena sa kidanjem biserne ogrlice), s tim da je data retrospekivno, u naznakama, bez usredsređivanja, dok se, sa druge strane, transformacija Seline u Ženu-mačku odigrava pred našim očima (ona takođe ima mračnu prošlost, a uz to i mračnu sadašnjost). Što se Brusa Vejna tiče, tu nema iznenađenja – on je i dalje izuzetno nezanimljiv lik, što je ovde još očiglednije nego što je bio slučaj sa njegovim ranijim filmskim inkarnacijama (sa izuzetkom Aflekovog Betmena koji ostaje neprevaziđeni smor).

Ne verujem da je za to kriv Patinson, on je, po meni, tokom proteklih godina iskajao grehe iz mladosti (čitaj: saga Sumrak) i dokazao se kao kvalitetan glumac, ali ovde nama sa čim da radi. Betmen živne tek kad obuče kostim, dok je „u civilu“ svedan na emo momka koji stoji pored prozora po kome kaplje kiša i gleda u sivu daljinu.

Ima li akcije? Ima, ima… Naravno. Mada je primetno nastojanje da akcija bude realističnija, ne baš onoliko razmahana i preterana kao u ranijim adaptacijama. Rukovodeći se velikim uspehom Džokera Toda Filipsa, Vorner Bros i Dizni films su se opredelili za svedeniji pristup materiji, uz nastojanje da se izbegnu stripovske karikature prisutne u ranijim filmovima (pogledajte samo novog Pingivna – neuporedivo je manje teatralan u odnosu na onog De Vitovog koji se gegao kod Bartona).

U novom Betmenu ima tragova neo-noara i sajberpanka, insistira se na splinu i melanholiji, a Rivs koristi Nirvaninu pesmu Something in the Way kako bi postigao željenu atmosferu. Budžet filma od 200 miliona dolara je otvorio mogućnosti za brojne vratolomije, mada su najkomplikovaniji i najambiciozniji specijalni efekti ostavljeni za samo finale koje deluje donekle iznuđeno: kao da su producenti insistirali da Rivs obezbedi scene spektakla koje će moći da budu iskorišćene za trejler, pa čak i ako se te scene ne uklapaju najbolje sa ostatkom filma.

U konačnici, Betmen je postigao ono što se od njega očekivalo: film je hit i nastavci su neminovnost (za drugi deo je već sve pripremljeno, čak je na samom kraju uveden i novi negativac – neću vam otkriti ko je u pitanju, pošto sam siguran da i sami možete da pretpostavite). Što se mene lično tiče, bez obzira na trud i neke zanimljive trenutke (mnogo volim noar, ali ne u ovoj „bezmasnoj“ varijanti), Rivsov pokušaj me je najvećim delom ostavio ravnodušnim. Ne tvrdim da sam želeo da iskočim iz kože tokom trosatne projekcije, ali film nijednog trenutka nije u potpunosti uspeo da me uvuče i pridobije.

I tako se vraćamo na moje pitanje sa početka teksta… Novi Betmen je suštinski nepotreban i bilo bi mnogo bolje da je Rivs sav taj novac i svu svoju kreativnu energiju uložio u nešto svežije. Ali, Holivud voli da igra na sugirno čak i kada se pretvara da reskira. Narednih 5-6 godina smo „zaglavili“ sa Patinsonom u kožnom kostimu, pa kako nam bude. Teši me to što smo mogli i gore da prođemo.

Fotografije: Warner Bros. Pictures