Između dve vatre: Zagor protiv Plavuše i Zimske Zmije + još jedna čaša Smirnofa

O stripu pišem već prilično dugo, ali, koliko me sećanje služi, do sada nijedan svoj tekst nisam u celini posvetio jednom od najvoljenijih junaka na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije. Vreme je da se ta velika nepravda ispravi, pa kud puklo da puklo. Avanture Zagora Te-Neja pratim decenijama i u par navrata sam već bio u iskušenju da se osvrnem na neke od njih, mada bih uvek, u poslednjem trenutku, odustajao. Zašto? Zato što Zagora čitam samo povremeno, kada me, iz ovog ili onog razloga, privuče neko izdanje, te nemam kompletan uvid u ovaj dugovečni serijal. Nakon kraćeg mozganja, zaključio sam da ovo zapravo može biti prednost, ne mana, te da Zagor svakako zaslužuje da mu sa vremena na vreme posvetim malo pažnje, tim pre što se Veseli četvrtak, izdavač ovog stripa u Srbiji, potrudio da nam ove godine upriliči neka zaista kvalitetna izdanja u kojima glavnu ulogu ima upravo ovaj Bonelijev junak.

Dobro je poznato da Zagor ima bogatu tradiciju i da u Italiji izlazi od 1961. godine. Zagora su stvorili scenarista Serđo Boneli (pod pseudinimom Gvido Nolita) i crtač Galijeno Feri. Nasilje u Darkvudu, jedna od Zagorovih prvih pustolovina, prošle godine ponovo je objavljena u Srbiji, u okviru obnovljene edicije Zlatna serija. Nasilje u Darkvudu zauzima posebno mesto u srcima domaćih kolekcionara i poklonika serijala, pošto je Zagor u SFRJ debitovao baš u ovom stripu, davne 1968. godine. Na gotovo 200 strana ponuđen je odličan uvid u ono što serijal ima da ponudi: u pitanju je klasična zagorijanska avantura sa dosta akcije i humora, tako da Nasilje u Darkvudu može biti dobra početna tačka za sve one koji tek treba da se iniciraju u svet koji su stvorili Boneli/Nolita i Feri.

Šest decenija kasnije, Zagor i dalje izlazi u Italiji i regularna serija broji više od 650 brojeva. Veseli četvrtak objavljuje nekoliko edicija posvećenih ovom junaku i, suštinski, srpskoj publici nudi ono najbolje što može da se pronađe u okviru ovog dugovečnog serijala. Danas želim da vam skrenem pažnju na dva izdanja koja su trenutno u prodaji: u pitanju su Plavokosa opasnost (51. broj Odabranih priča) i Povratak Zimske Zmije (20. broj nove Zlatne serije). Uz to, prirediću vam i jednu malu ekskluzivu i osvrnuti se na najnoviji, 160. broj redovne serije koji će se u prodaji naći za koji dan, tačnije 7. maja 2020. godine, a u koji sam imao priliku da zavirim pre ostalih.

Plavokosa opasnost

Plavokosa opasnost se sastoji od tri Zagorove avanture premijerno objavljene 1977. godine koje, udružene, donose zaokruženu priču na otprilike 250 stranica. Naslovnica donosi zanimljiv prizor: Zagora mučki udara plavokosa revolverašica u crnom, što je jasan pokazatelj da je naš junak i ovoga puta u velikoj nevolji. Zapravo, možda i većoj nego ranije, pošto legenda kaže da ne postoji ništa opasnije od razgoropađene žene. Ali, avaj! Vatrena Plavuša (u izvorniku: Blondi) nije glavni fokus ove priče… U mitski Darkvud stiže Don Kihot Eskobar, navodni potomak plemića čiji je život početkom XVI veka opisan u Servantesovom Don Kihotu. Uvređen načinom na koji je njegov predak predstavljen u knjizi, Eskobar želi da u Novom svetu povrati ugled svoje loze i stekne slavu ubijajući razbojnike, divljake, tajanstvena stvorenja i čudovišta. Ispostavlja se da je novi Don Kihot podjednako lud kao stari, zapravo još i luđi pošto njegovi nepromišljeni postupci dovode do niza pogibija u Darkvudu i okolini.

Don Kihot Eskobar opsednut je romanom Veleumni plemić Don Kihot od Manče, tako da nije čudo što u Zagorovom kompanjonu Čiku prepoznaje Sanča Pansu, štitonošu Servantesovog junaka (Čiko i Sančo zaista imaju dosta toga zajedničkog), i zato ga vodi sa sobom kako bi mu pomogao u okršajima. Na Zagoru je da ovu dvojicu ugursuza izbavi iz brojnih nevolja u koje upadaju. Kao i u svim starijim Zagorovim avanturama, radnja se polako odvija, sa dosta usputnih stanica i digresija. Žurbe nema. Priča je nominalno smeštena u Severnu Ameriku, u prvu polovinu XIX veka (ili tu negde), mada su Darkvud i okolina zapravo mitski predeli, koji nemaju puno veze sa stvarnim Divljim zapadom. U tom kontekstu treba čitati i Plavokosu opasnost, kao i druge Zagorove pustolovine.

Scenario Nolite i Kancija postavljen je tipično zagorijanski (red akcije, red komike, red akcije…), s tim da je priča ovoga puta obogaćena dobrodošlim metatekstualnim uplivom u vidu citiranja Servantesovog klasika i samim tim poseduje i edukativni karakter. Radnja je veoma epizodična (lako je uočiti 4-5 ključnih celina) i komična (čitava jedna celina, nekih 30 stranica, otpada na Čikov susret sa nespretnim rmpalijom Asaloneom Tipererijem tokom koga sve pršti od slepstika), što su dodatne podudarnosti sa Servantesovim romanom. Plavuša sa naslovnice priče je opasna pljačkašica za koju Don Kihot misli da je inkarnacija Dulčineje od Toboza, velike ljubavi njegovog pretka. Nakon što, zahvaljujući Don Kihotu, razbojnica pobegne prethodno ubivši dvojicu šerifovih pomoćnika, Zagor će biti taj koji će morati da „vadi kestenje iz vatre“. I eto nama prilike za malo erotike!

Za razliku od nekih drugih Bonelijevih serijala, Zagor je uglavnom prilično čedan. To je tako uspostavljeno još 60-ih, pa se nastavilo i kasnije, mada je već krajem 70-ih, kada je premijerno objavljena i ova avantura, došlo do izvesnog otopljavanja po tom pitanju. Lik Plavuše/Blondi uklapa se u tu tendenciju: Zagor razbojnicu zatiče kako se kupa u jezeru i koristi priliku da malo napari oči pre nego što je privede licu pravde. Ova komično-erotična situacija urezala se u sećanje mnogih poklonika serijala, pa je Plavuša postala jedna od najomiljenijih Zagorovih devojaka, iako se između njih, zapravo, ništa konkretno nije dogodilo. Sve prikazano je prilično vanila (crtač ovog segmenta, Franko Donateli, „časti“ nas samo prizorom golih ženskih leđa i nagoveštajem grudi „iz profila“), a sva ta naivnost danas deluje veoma šarmantno.

Mnogo decenija kasnije, tačnije 2018. godine, Zagor se ponovo susreo sa plavokosom opasnošću u epizodi Povratak Plavuše koju će Veseli četvrtak za koji mesec objaviti u okviru regularne serije. Biće zanimljivo videti da li će ovaj susret ponovo biti čedan, ili će nova vremena diktirati eksplicitnije sadržaje… Tokom prvog susreta, Plavuša je pokušala da zavede Duha sa sekirom i prevede ga na „mračnu stranu“. Jasno je da joj je Zagor odoleo, ali se takođe našao i u iskušenju za koje do tada nije ni znao da postoji. Možda će Plavuša drugi put biti još ubedljivija. Saznaćemo to uskoro.

Povratak Zimske zmije

Zimska Zmija je jedna od legendarnih priča originalne Zlatne serije (jugoslovenski čitaoci su je premijerno čitali 1976. godne), a u novoj Zlatnoj seriji, u jubilarnom 20. broju, upravo je objavljen njen dugoočekivani nastavak. Priča kod nas objavljena pod naslovom Povratak Zimske Zmije pojavila se u Italiji početkom 2020. godine u okviru dva broja regularne serije, tako da je sasvim friška. Crtač Đovito Nučo je na njoj radio punih pet godina, a krajni rezultat je sasvim solidan, mada teško može da se meri sa značajem prvog susreta Zagora i Zimske Zmije. Scenario Jakopa Rauka je istovremeno nastavak i prednastavak: u Povratku saznajemo detalje iz prošlosti Zimske Zmije, kao i razloge zbog kojih želi da se osveti senatoru Blejku (oko čega se i vrti čitava priča). Sve je to u domenu očekivanog, sa osloncem na dobro poznatu formulu, mada ne bez određenih čari. Nučov crtež mi se isprva nije previše dopao, mada sam tokom čitanja navikao na njegov stil i zaključio da je sasvim funkcionalan u okviru zadate postavke u kojoj je dominantan vestern štimung.

Povratak se može čitati „sam za sebe“, kao zasebna i zaokružena avantura, mada najbolje fukcioniše kao svojevrsni dodatak legendarnoj Zimskoj zmiji Nolite i Ferija. Imajući upravo to u vidu, Veseli četvrtak će uskoro objaviti Zimsku zmiju kao kolekcionarsko izdanje (31. knjga Biblioteke Zagor), što će biti lepa prilika da se na reprezentativan način upoznamo (ili podsetimo) jedne od najpoznatijih Zagorovih avantura u kojoj se on po prvi put sreće sa Zimskom Zmijom, ali i sa austrijskom baronicom Fridom Lang koja će postati Zagorova velika (možda i najveća) ljubav. Imajući u vidu kulti status Zimske zmije (nalazi se na mnogim top 10 listama najboljih Zagorovih avantura), Veseli četvrtak je odlučio da prvi put u okviru Biblioteke Zagor čitaocima pruži priliku da izaberu onu koricu koja im se više sviđa: korica A podvlači akcionu stranu priče (Zagorov sukob sa Zmijom), dok korica B ukazuje na romantičnu komponentu (Frida u Zagorovom naručju). Pa ko je u kakvom raspoloženju…

Smirnofova osveta

Kako iz Veselog četvrtka najavljuju, 2020. godina će proteći u znaku povratka starih Zagorovih neprijatelja i takmaca. Već ove nedelje (u četvrtak, naravno) u igru se vraća još jedan poznati zlikovac: u okviru redovne serije stiže nam Smirnofova osveta, prvi deo trodelne priče u kojoj ključnu ulogu ima zli ruski vojvoda nazvan po najpoznatijoj svetskoj marki votke. Smirnofovog prvog pojavljivanja u Zagoru mogli ste nedavno da se podsetite u 49. tomu Odabranih priča. Upravo na priču Smirnofova tvrđava tandema Kasteli–Donateli nadovezao još jedan dobro poznati scenarističko-crtački tandem: Minjako–Venturi. Kako su se snašli?

Četrdesetak godina realnog vremena (Smirnofova tvrđava objavljena je prvi put krajem 70-ih) postalo je u stripovskom vremenu „nekoliko godina kasnije“. Veteran Luiđi Minjako, scenarista Mister Noa, Dilana Doga i drugih Bonelijevih serijala, prerađuje određene aspekte prethodne priče, ili, preciznije: rimejkuje ih. Naracija je dvostruka: prospektivna (Zagorov saveznik, grof od Lapaleta, stiže u Darkvud kako bi Duhu sa sekirom saopštio važno upozorenje) i retrospektivna (pojedini delovi Smirnofove tvrđave ispričani su ponovo i dopunjeni: sve u cilju da se pripremi teren za povratak glavnog negativca). Smirnofova osveta zapravo ne donosi Smirnofovu osvetu, već služi kao uvod za ono što će uslediti u naredne dve sveske. Već po naslovu i ilustraciji Alesandra Pičinelija na koricama jasno je da je vojovda (ipak) preživeo prethodni susret sa Zagorom i da je spreman na nove nepodopštine. Debi Venturija u regularnoj seriji donosi jednog izuzetno ubedljivog Duha sa sekirom, pa pojava glavnog junaka, kao što i treba, odiše snagom i dominantnošću…

Imajući u vidu da je nova avantura nastavak stare, potreban je određeni broj stanica kako bi se čitaoci podsetili na minule događaje i pripremili za ono što sledi. To podrazumeva dozu usiljenosti (naglašenu činjenicom da je između dva pojavljivanja Smirnofa u serijalu prošlo 40 godina), što će biti prevaziđeno, siguran sam, već u sledećoj svesci u kojoj više neće biti flešbekova (niti flešbekova unutar flešbekova). Kao uvodni deo, Smirnofova osveta dobro funkcioniše, mada je jasno da je za konačan sud nephodno pročitati sledeća dva poglavlja… Nakon Smirnofa, poklonike Zagora u redovnoj seriji čeka pomenuti Povratak Plavuše, ali i nova pojavljivanja Čoveka-munje i Letećeg Markusa, negativca iz prvih epizoda serijala. Toliko od mene za sada, sa obećanjem da ćemo se uskoro vratiti u Darkvud. Ima u njemu još staza i bogaza koje treba istražiti (naravno uz neophodni oprez kako se ne bismo zaglibili u čuveni darkvudski živi pesak).

Fotografije: Veseli četvrtak