Postapokaliptična saga „Snowpiercer“ u strip-albumima od kojih je sve počelo
Najšira publika je za sagu Snowpiercer (ili u prevodu na srpski: Ledolomac) čula 2013. godine, zahvaljujući dvosatnoj filmskoj ekstravaganci u režiji budućeg oskarovca Bong Džun-Hoa (Parazit, Sećanja na ubistvo, Domaćin), južnokorejsko-češkoj koprodukciji na engleskom jeziku u kojoj glavnu ulogu tumači Kris Evans potpomognut čitavom plejadom renomiranih glumaca sa svih meridijana (Tilda Svinton, Kang-ho Song, Džejmi Bel, Ed Haris, Džon Hart…). Ipak, poreklo ovog fenomena ima mnogo dublje korene, i seže do logičnog odredišta: sveta stripa.
Vratimo se četrdesetak godina u prošlost, na početak 80-tih. U samom središtu Snowpiercer sage nalazi se francuski strip Le Transperceneige iz 1982. godine, na čijem nastanku su sarađivali scenaristi Žak Lob i Benžamen Legran, kao i crtač Žan Mark Rošet. Ovo delo je vremenom steklo kultni status među ljubiteljima evropskog stripa i doživelo brojna izdanja. Integralno izdanje na srpskom koje su objavili Urban Reads i Makondo obuhvata tri prva albuma iz ovog serijala, pomenuti Le Transperceneige (kasnije reizdan pod naslovom Begunac koji je iskorišćen i kod nas), kao i albume Istraživač (1999) i Prelazak (2000). No, da se za početak zadržimo na Beguncu koji je, uostalom, i lokomotiva koja je pokrenula čitavu priču…
Svako ko je gledao Bong Džun-Hoov film ili prvih nekoliko epizoda televizijske serije Snowpiercer koja se upravo emituje na američkom kanalu TNT, prepoznaće osnovni zaplet: čovečanstvo je uništeno stravičnom ledenom olujom, a malobrojni preživeli su se sklonili u voz koji naizgled besciljno luta ledenom pustoši. Tenzije u vagonima rastu zbog nasilne podele na klase i užasnog ugnjetavanja, pa tako, paradoksalno, veća opasnost vlada od onog što je unutra, nego od bele pustoši koja sve okružuje. Iako je zaplet isti, ton filma i stripa se bitno razlikuju. Dok je filmska vizija krcata akcijom i groteskom, strip je mnogo svedeniji. Rošetov crno-sivo-beli crtež je veoma precizan, linije su čiste, a likovi realistični. U scenarističkom pogledu, u središtu Begunca je ljubavna priča između Prolova, begunca iz zadnjih vagona, i aktivistkinje Adelin Belo, pripadnice grupe za pomoć putnicima iz trećeg razreda. Njihov susret dovodi do provale strasti, a onda i iskrene privrženosti koja, tokom kratkog vremena koji provode zajedno, prerasta u ljubav. Priča prati putovanje Prolova iz zadnjih vagona (u kojima vlada potpuno beznađe), ka glavnom štabu u kome se donose političke odluke, a nakon toga i do moćne lokomotive koja pokreće ovaj voz prokletih. Mračan je to put, a hijerarhija unutar Ledolomca je zapravo jasan odjek međuljudskih odnosa u stvarnom svetu: dok jedni pate u najvećim mukama, obespravljejni i gladni, privilegovani u prednjem delu kompozicije uživaju u svojim zlatnim vagonima. Između su oni koji nisu ni tamo ni ovde, putnici druge klase. Neki jedu zečeve, drugi pacove, a treći su prisiljeni da postanu kanibali – sve zavisi od toga koji vam je kupe dodelila sudbina.
Kako se Prolov i Adelin kroz hiljadu i jedan vagon probijaju ka lokomotivi, oni postepeno otkrivaju tajne Ledolomca, a sa njima ih otkrivamo i mi, čitaoci. Uzbudljivo je to putovanje, mada prilično sumorno i nihilističko, uz ikonografiju koja najviše podseća na totalitarni sovjetski sistem. Sve je veoma retro (čak i u odnosu na početak 80-ih kada je album nastao), a svaki novi korak donosi još nasilja, beznađa, perverzija i otuđenosti. Bez obzira na mučno putovanje i mračan kraj u ishodištu, Begunac je album koji ume povremeno da razgali čitalačko srce, ne samo zbog ljubavne priče koja se nalazi u samom njegovom u središtu, već i zbog toga što nas uverava da dobro u ljudima ipak postoji. Ovo je pre svega dato kroz lik hrabre i preduzetne Adelin Belo, žene spremne da se žrtvuje za dobrobit drugih. Begunac je ispripovedan iz pomoć 107 strip-tabli i poseduje potpunu narativnu zaokruženost, pa ne čudi što se ideja za nastavak nije odmah rodila. Ipak, dvadesetak godina kasnije, odlučeno je da se putovanje nastavi. Doduše, po novim pravilima.
Sledeća dva albuma, Istraživač i Prelazak čine celinu za sebe. Idejni tvorac prvog albuma, Žak Lobu, preminuo je 1990. godine, tako da je scenarističko kormilo u potpunosti preuzeo Benžamen Legran. Rošet je i dalje zadužen za likovni deo, s tim da se njegov stil tokom godina veoma promenio. Igra crnog, belog i sivog je i dalje tu, ali je Rošetov crtež postao mnogo stilizovaniji, plastičniji, zreliji i, ako ćemo iskreno, moderniji. Retro štimung je nestao i zamenio ga je futurizam. Sve to dolazi nekako prirodno i bez usiljenosti zato što Legran veoma mudro koncipira priču novih albuma. Begunac i dalje ostaje celina za sebe, mada su pojedini elementi tog albuma preneti i u Istraživača i Prelazak; sve to sa velikim uvažavanjem prema Lobu, kao efektan omaž i spona. Ipak, Istraživač i Prelazak donose sasvim novu priču i nisu direktan nastavak Begunca. Radnja je smešten u novi voz (da, ispotavlja se da voz iz Begunca nije bio jedini koji je umakao kataklizmi), donosi sličnu postavku i neka sasvim nova pravila. Snowpiercer dvojka, ili jednostavno voz, juri kroz nepreglednu snežnu belinu. Ali, ulog je ovoga puta još veći. Njegovi putnici su u neprekidnom strahu da će se sudariti sa ekspresom, vozom iz prvog albuma koji je doživeo tragičnu sudbinu.
Za raliku od ekperesa, Snowpiercer dvojka je tehnološki mnogo naprednija – pa može, između, ostalog da, po potrebi, i zakoči. To otvara mogućnost da specijalno obučeni istraživači posete ledenu pustoš i u voz donesu artefakte iz uništene civilizacije. Glavni junak je jedan od tih istraživača, Puđ Valjes, mladić koji, kako se radnja razvija, od potpunog autsajdera postaje heroj, a zatim i jedan od ljudi koji odlučuju o sudbini preživelih. Albumi prate i razvoj odnosa Puđa i Val Kenel, ćerke jednog od najmoćnijih ljudi u vozu koja pomaže preživelima da izdrže putovanje obezbeđujući im virtuelni beg van klaustrofobičnog okruženja. U Istraživačima i Prelasku ima mnogo više akcije i naučne fantastike nego u Beguncu, a i više prostora da se likovi razviju. Kraj Prelaska je, slično, Beguncu, veoma mračan, mada sa mogućnošću da se priča nastavi – što se i dogodilo deceniju i po kasnije u albumu Terminus (2015), četvrtom tomu Snowpiercer sage koji je nastao nakon uspeha filma. Terminus se ne nalazi u integralu Makonda i Urban Readsa, ali je njegovo objavljivanje već najavljeno na kraju Prelaska.
Srpsko izdanje je vrhunski dizajnirano i odštampano, a može se nabaviti u dve verzije – u mekom i tvrdom povezu, sa dve različite naslovne strane. Pored albuma Begunac, Istraživači i Prelaz, ovo izdanje sadrži dirljiv pogovor Žan-Pjera Dionea, Rošetove crteže u koloru nastale tokom priprema za snimanje filma i biografije autora. Za prevod je bio zadužen Miloš Petrik, koji radi i na adaptaciji Terminusa, albuma na 232 stranice koji će se, kako je planirano, u prodaji pojaviti do Sajma.
Fotografije: Urban Reads/Makondo
