Ajrton Sena, 30 godina od smrti najboljeg vozača Formule 1: Netflix objavio trejler za seriju o Kišnom čoveku

Ajrton Sena, bio je najbolji vozač Formule 1 svih vremena, poginuo je na danasšnji dan tokom trke u Imoli.
Netflix je juče objavio prvi trejler iz serije o ovom slavnom vozaču.

Serija

U ovom prvom trejleru za seriju “Senna“, koja će se premijerno prikazati krajem 2024. godine, vidimo rekonstrukciju istorijske pobede vozača Formule 1, Ajrtona Sene, uključujući naraciju Galvãa Buena, na Velikoj nagradi Brazila 1991. godine na stazi Interlagos, nakon izazovne trke u kojoj je veći deo vremena proveo u šestoj brzini, obeležavajući prvi put kada je pobedio u svom rodnom gradu Sao Paulu.
Takođe vidimo moguće misli i iskustva, propraćene slikama trke, koja su dovela Ajrtona, čiji lik tumači Gabriel Leone, do ovog trenutka u njegovoj karijeri, kao i neke ikonične ličnosti koje su bile deo njegovog života te godine, uključujući i Kušu (Pâmela Tomé), Alena Prosta (Matt Mella), šefa tima Meklarena, Rona Denisa (Patrick Kennedy) i Galvãa Buena (Gabriel Louchard).
Kroz šest epizoda, “Senna” će prvi put prikazati Ajrtonov put kroz trijumf, razočaranje, radost i tugu, otkrivajući njegovu ličnost i privatne odnose. Serija počinje sa početkom karijere trostrukog šampiona Formule 1, kada se preselio u Englesku da se takmiči u Formuli Ford, i traje do njegove tragične nesreće u Imoli, tokom Velike nagrade San Marina.

Ajrton Sena, vozač kog je ispratilo 3 miliona ljudi

Ajrton Sena je preminuo 1. maja 1994. u Imoli kada se zabio u zid pri brzini od 310 km/h. Bio je jedan od najvećih vozača Formule 1 u istoriji, a njegovo rivalstvo sa Alainom Prostom bilo je više od sporta. Imao je 34 godine.

U rukavu Brazilca našli su austrijsku zastavu kojom je želeo da posveti pobedu Rolandu Racenbergeru, Austrijancu koji je dan ranije poginuo u kvalifikacijama na istoj stazi kada se zabio u zid pri 300 km/h.
Više od tri miliona ljudi prisustvovalo je Seninoj sahrani. Njegovo poslednje počivalište u Sao Paulu godišnje poseti više obožavalaca nego grobove DžejFeja, Elvisa Prislija i Merilin Monro zajedno…

Nije želeo da se sazna da je donirao milione

Mehaničari ga nisu voleli, izbegavali su ga kad god su mogli jer ih je satima gnjavio najsitnijim detaljima koji bi mogli da ga učine bržim.

Toliko je dobro razumeo mehaniku automobila da ga je Honda zamolila da im pomogne da razviju njihov NSKS superautomobil, koji su želeli da iskoriste da se takmiče sa opravdano naglašenim Ferrari trkačima.

Iako je bio beskrupulozan i nemilosrdan na stazi, znao je da se zaleti u Alena Prosta da bi ga izbacio sa staze i osvojio titulu, Sena je bio i veliki humanitarac.
Tek nakon njegove smrti saznalo se da je donirao više od sto miliona dolara raznim dobrotvornim fondacijama.

Tokom kvalifikacija za Veliku nagradu Belgije 1992. godine spasao je život Francuzu Eriku Komasu u smrskanom automobilu.

Zaustavio je automobil na ivici staze i držao Komasa za glavu dok nije stigao lekar. Posle Senine povrede u Imoli, Komas nije učestvovao u nastavku trke, piše 24sata.hr.

Kišni čovek

Kišni čovek je jedan od nadimaka Ajrtona Sene, a zvali su ga i gospodarom Monaka.

Voleo je tu trku. U Monaku je pobedio šest puta, pet puta zaredom, a posebno je bio uzbuđen zbog kvalifikacija.

• Vozio sam u Monaku, poslednje kolo kvalifikacija… Prvo mesto na startu sam imao za pola sekunde, pa za sekund. Odjednom pogledam, dve sekunde sam brži od svih, uključujući i mog kolegu koji je imao isti auto. A onda sam shvatio da ne vozim svesno, vozim po nekom instinktu, samo da sam u drugoj dimenziji. Samo sam išao sve brže, brže i brže. Bio sam preko granice, ali sam nekako našao način da idem još više – rekao je jednom Sena.

– Kada su se kvalifikacije završile, nešto kao da me je izbacilo iz te dimenzije i stanja u kojem sam bio. Moja reakcija bi bila da kočim i usporavam. Polako sam vozio do boksa i tog dana više nisam vozio. To me je malo uplašilo, jer sam bio daleko od svesti – dodao je on.

Najcrnji vikend Formule 1

1. maja 1994. ceo svet je plakao.

Formula 1 je tada ostala bez jednog od najboljih vozača svih vremena, a svet bez velikog čoveka.

Bio je to jedan od najcrnjih vikenda u istoriji Formule 1. Sve je počelo u petak kada je Brazilac Rubens Barikelo za volanom Jordana udario u ogradu brzinom većom od 200 km/h i nekim čudom preživeo.

Sena je izjurio iz automobila i otišao u medicinski centar da proveri stanje svog prijatelja. Kada je video da je Barikelo živ, vratio se na stazu.

Nažalost, dan kasnije vozač Simteka Roland Racenberger (33) doživeo je tragičnu nesreću tokom kvalifikacija. Austrijanac je izgubio kontrolu nad automobilom pri brzini od 314 kilometara na sat, udarivši u betonski zid.
Zabio se u zid brzinom od 310 na sat
Racenberger je podlegao teškim povredama glave, postavši prva žrtva u F1 trkama od Italijana Rikarda Paletija (23), koji je preminuo u Montrealu u junu 1982. godine.
Sena je bio šokiran. Na mestu nesreće, zaplakao je na ramenu glavnog medicinskog službenika Formule 1, Sida Votkinsa.

Istaknuti britanski neurohirurg pokušao je da ubedi Brazilca da propusti trku, ali nije uspeo, iako je Senina devojka Adrijan Galisteu otkrila da je Ajrton imao “veoma loš osećaj u vezi sa trkom”.
Na startu nedeljne trke sudarili su se Portugalac Pedro Lami (Lotus) i Finac Džej Džej Lehto (Beneton), a leteći delovi su povredili nekoliko gledalaca.
Bezbednosni automobil je ostao na stazi pet krugova, a nakon što je ponovo počela trka, Sena je dva kruga kasnije na krivini Tamburelo istrčao sa staze i udario u zid brzinom većom od 310 kilometara na sat.
Blago pognute glave, telo Brazilca je beživotno sedelo u olupini, trka je prekinuta, ali je prošlo dosta vremena dok su lekarske ekipe stigle u pomoć. Sena je u udesu zadobio tešku povredu glave.
Profesor Votkins je izvršio traheotomiju na stazi, a Sena je potom helikopterom prebačen na kliniku Mađore u Bolonji.
Međutim, smrt su mogli konstatovati samo u bolnici. Umro je momentalno, iako je njegova smrt zvanično objavljena tek u 18:40 po lokalnom vremenu.
Ni danas se ne zna zašto je Brazilac izgubio kontrolu nad automobilom.
Sena je umro u 34. godini nakon što je osvojio tri titule svetskog prvaka (1988, 1990, 1991). U karijeri je imao 40 pobeda na Gran priju, a još 39 puta se popeo na podijum. Sa pol pozicije je startovao 65 puta. U decembru 2009. godine britanski magazin Autosport proglasio ga je za najboljeg vozača svih vremena, prema glasovima 217 vozača.