CAN WE FIX IT? Ida Prester

U Galeriji Podroom, (Knez Mihailova 6/ -1), 10. februara sa početkom u 18.00 očekuje vas novo izdanje programskog ciklusa MOJ KOMENTAR, književno tribinske redakcije Kulturnog centra Beograda.

CAN WE FIX IT? Ida Prester
Gošće komentara: Jelena Kiš, Duška Dimović

MOJ KOMENTAR je programski ciklus koji se bavi percipiranjem izložbenih postavki i koncipiranjem zanimljivih tema kojima se izložba bavi kroz autentičnu vizuru gosta-autora.

Povezani članci

Kako popraviti Beograd?

Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

Ida Prester: „Živimo u zemlji u kojoj su ekološke teme marginalizirane. Borimo se za osnovno preživljavanje, a očuvanje planete je luksuz kojim se bave neka sretnija i bogatija društva. Zadnjih godina se i kod nas ipak dešavaju neke promene. Ljudi shvataju da je očuvanje životne sredine elementarna potreba, a ne nečiji tuđi problem, te traže reakcije na državnom nivou. Društvene mreže i dostupnija tehnologija, uz jak razvoj aktivističke scene, ubrzale su protok informacija, građani sve više postaju svesni opasnosti globalno, ali i u vlastitom dvorištu. Alarmantno zagađenje vazduha u velikom dijelu Srbije, problematično gospodarenje otpadom, manjak političke strategije i alata za suočavanje s problemima – to su teme o kojima se sve više priča. Danas ćemo od naših gošći, aktivistica koje se godinama bave ovim područjima, pokušati dobiti konkretne odgovore i upute. Okupljamo li se i mi oko olupine i – CAN WE FIX IT?”

Samostalna izložba Olivera Reslera Okupljanje oko olupine čine video radovi koji se bave temom globalnog zagrevanja. Centralni eksponat, petokanalna video instalacija Sve se slaže dok se sve raspada (u toku od 2016), izlaže se zajedno sa velikim zidnim tekstualnim i fotografskim radom Kakav je vazduh tamo gore? (2018). Sve se slaže dok se sve raspada fokusira se na uspešne oblike masovne građanske neposlušnosti. Svaki od pet filmova prikazuje po jednu direktnu akciju pokreta za klimatsku pravdu, spajajući različite kontekste, situacije i ljude. Ovaj ciklus filmova objedinjuje glasove aktivista sa političkim, ali istovremeno i poetskim, tekstom naracije koji je umetnik napisao u saradnji s piscem Metjuom Hilandom. Filmovi pokazuju kako se protestom i alternativnim načinom života i organizovanja suprotstavlja aktivnostima korporacija i vlada koje su pogubne po klimu.

Nakon razgovora, publika će imati eksluzivnu priliku da pogleda film Gubimo Aljasku, koji će Mtel i Supernova korisnici imati priliku da pogledaju 10. juna na novom programu DOX TV.

Više o filmu:

Izgrađen na permafrostu koji se topi, izlomljen obalskom erozijom i agresivnim letnjim poplavama, Njutok na Aljasci će biti prvi američki grad koji će nestati zbog klimatskih promena.
Njutoku nije predodređeno da preživi. Sile jače od ljudi koji ga nazivaju svojim domom su se usmerile protiv grada. Zimske oluje su svake godine sve žešće i otimaju sve veće delove obale. Letnje naplavine jure rekom Ninglik i sa sobom odnose obode grada; globalno zagrevanje, koje se jače oseća na krajnjem severu, topi permafrost na kom je grad sagrađen. Ovo je lokalna priča od globalnog značaja. 375 američkih građana naziva Njutok svojim domom, za sada. Plan je da se grad napusti, i počne ispočetka, 15 kilometara uz reku, na višem i čvršćem zemljištu. Zajednica je podeljena između onih koji su rešeni da ostanu i onih jednako rešenih da se presele. Oni se bore protiv vremena, ravnodušnosti državnih službi, i na kraju, i jedni protiv drugih.
Gubimo Aljasku govori o maloj zajednici koja se bori protiv sporo nadolazeće katastrofe.