Izazovi urbanih sredina
Ciljevi održivog razvoja predstavljaju zajednički napor na nivou čitave planete da svet postane bolje mesto za sve. Set zajedničkih ciljeva kojima sva društva mogu da teže nastao je kao reakcija na hitne ekološke, političke i ekonomske neprilike – kojima smo svi pogođeni. Kako se mi na lokalu snalazimo u ovim globalnim ciljevima i čemu zapravo možemo da težimo?
Ujedinjene nacije već dugi niz decenija imaju zadatak da izazove sa kojima se svi suočavamo sagledaju preko nacionalnih granica. Iako je naš svet sačinjen od mnoštva različitih lokalnih potreba i problema, sve boljke, izazove i znanja delimo i na globalnom nivou, na kome smo svi i povezani. Tako je definisano 17 ciljeva održivog razvoja koji predstavljaju univerzalni poziv na delovanje radi iskorenjivanja siromaštva, zaštite životne sredine i obezbeđivanja mira i prosperiteta za sve.
Svojevremeno su očekivanja u vezi sa ulaskom u novi milenijum probudila brojne inicijative da se te okrugle 2000. godine okrene novi list i da se donesu nove dobre odluke kojih ćemo se, ovoga puta, držati. Tako je 191 članica Ujedinjenih nacija, među kojima je i Srbija, 2000. godine potpisalo milenijumsku deklaraciju UN. Period od 15 godina je dat za njihovo ostvarivanje, a definisani su i merljivi pokazatelji, indikatori, koji pomažu da se i na globalu i na lokalu prati uspeh u ostvarivanju ovih ciljeva.
Povezani članci
17 milenijumskih ciljeva
Iako su mnoge zemlje uspele da se u određenoj meri približe ispunjenju ovih ciljeva, ne može se reći da su oni uspešno sprovedeni. Stoga se na njih nadovezuju ciljevi oročeni do 2030. godine. Ovoga puta ih je ukupno 17, sa čak 169 potciljeva iz različitih oblasti – od sveta bez siromaštva i gladi, preko dobrog zdravlja, kvalitetnog obrazovanja i rodne ravnopravnosti, do dostupne i obnovljive energije, odgovorne potrošnje i proizvodnje i održivih gradova i zajednica. Kako je globalno zagrevanje postalo tema koja se više ne može ignorisati, među ciljevima se nalaze i akcija za klimu, život na zemlji, život pod vodom i dr. Ovoga puta, UN ciljevi se ne odnose samo na zemlje u razvoju, već zaista na čitav svet – sa svešću da smo svi, u svemu, uvezani.
Ciljevi održivog razvoja definisani su UN Agendom 2030. Ova agenda predstavlja svojevrsnu univerzalnu strategiju koju zatim prate države potpisnice, među kojima je i Srbija. Agenda je sa svojih 17 ciljeva podeljena na tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Svaki od ciljeva podeljen je zatim na potciljeve tj. specifične ciljeve, a za svakog od njih su definisani i pokazatelji koji moraju biti na jednostavan i realan način merljivi.
Održivi gradovi i zajednice
Među ovih 17 ciljeva definisan je i cilj 11, Održivi gradovi i zajednice – usmeren na probleme i izazove urbanih sredina. Ovaj kompleksan cilj u sebi sadrži 10 potciljeva, od osiguravanja pristupa adekvatnom, bezbednom i pristupačnom stanovanju za sve, preko povećanja participacije građana u urbanom planiranju i upravljanju, većeg udela otvorenih javnih površina u izgrađenom tkivu i zaštite svetske kulturne i prirodne baštine, pa sve do smanjenja komunalnog otpada.
Brojni problemi prepoznati na svetskom nivou na koje je ovaj cilj usmeren su i oni koje mi delimo. Prenaseljenost i ubrzano neplansko širenje, porast zagađenja vazduha, nedostatak čiste vode, stvaranje velike količine otpada… samo su neki od problema svetskih milionskih gradova u kojima se mi lako prepoznajemo. Međutim, brojni svetski milionski gradovi težeći i ovim ciljevima uspevaju da izađu na kraj s ovim problemima, i da se umesto globalnih zagađivača i nekvalitetnih mesta za život transformišu u gradove s razvijenim elementima održivog razvoja.
Akcioni planovi za Beograd i Novi Sad
Donošenje brojnih dokumenata javnih politika predstavlja važan korak u definisanju ovih ciljeva i mera za njihovu implementaciju, a naročito za praćenje uspeha. Tako je Beograd nedavno objavio Akcioni plan za zeleni grad i Akcioni plan za održivu energiju i klimu do 2030. godine kojima se planira ulaganje od 5,2 milijarde evra u poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte. Novi Sad, glavni i najveći grad Vojvodine, najavio je izradu akcionog plana za zeleni grad pre nešto manje od dve godine.
Međutim, razvoj pokazatelja na lokalu i njihovo praćenje predstavlja ogroman i izazovan zadatak, pa se i brojne organizacije civilnog društva usmeravanju na podsticanje Srbije u ispunjenju ovih ciljeva, razvojem različitih metodologija, anžagovanjem eksperata, izradom brojnih dokumenata, ali i digitalnih alata. Tako je Fondacija BFPE za odgovorno društvo zajedno sa Beogradskom otvorenom školom osnovala Platformu Održivi razvoj za sve. Platformu u okviru projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030, uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke, sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
Lokalne inicijative
Fokus aktivnosti Platforme Održivi razvoj za sve je podrška lokalnoj samoupravi, kao i jačanje upravo uloge civilnog sektora u procesu planiranja održivog razvoja. Tako se u okviru Platforme Održivi razvoj za sve radi i na izradi lokalnih planova razvoja u skladu sa ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj. Tako su BFPE za odgovorno društvo i BOŠ do sada kroz ovu platformu pružili podršku Opštini Priboj, koja je započela izradu Plana, u opštini Sremski Karlovci taj proces trebalo uskoro da počne, u Boru je održana prva radionica sa organizacijama civilnog društva, u Pirotu se izrađuje Srednjoročni plan, itd.
Iz ovih organizacija ističu da je osim primera dobre prakse u pristupu lokalnom planiranju veoma važna komunikacija gradskih vlasti i građana koji u tom gradu žive i najbolje znaju šta im je potrebno za poboljšanje kvaliteta života. Jer kao što i nam globalni ciljevi održivog razvoja na svakom lokalu poručuju – svi smo povezani, i jedini način da se približimo održivim društvima je da zajedno radimo na njima.
Naslovna fotografija: un.org/UNDP Peru / Mónica Suárez Galindo
Povezani članci
Trendi jesenje kombinacije za muškarce od stila
Kardio vežbe za apsolutne početnike
