Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?
Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog planiranja, ali da pre svega treba da podržavaju održivi razvoj – naglasili su učesnici onlajn tribine Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?, održanoj 23. novembra, u organizaciji Klimatskog foruma.
„Ako uništimo vazduh, zemljište, vodu, nećemo imati čime da se prilagodimo”, istakla je dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu upozoravajući da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine iznosi 7,8 milijardi evra i da se najveća šteta pripisuje sušama. „U poslednjih 20 godina imali smo 7 jakih suša, a u dvadesetom veku smo u 50 godina imali 3 jake suše”, predočila je ona.
Pored dr Mirjam Vujadinović Mandić, svoje odgovore na pitanje: „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?“, dali su i dr Dragan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, i dr Zorica Ranković-Vasić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Tribinu je moderirao Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.
Dr Mirjam Vujadinović Mandić je na samom početku dala jasnu sliku o tome koliko se klima kod nas promenila. „Srbija se zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu, u odnosu na drugu polovinu 20. veka zagrejali smo se za 1,3-1,4 stepena”, rekla je ona dodavši da se najveći porast temperature beleži u junu, julu i avgustu, i to za nešto manje od dva stepena. „U poslednjih 20 godina imali smo 10 najtoplijih ikada izmerenih godina”, otkrila je meteorološkinja.
Jedan od sektora koji su najranjiviji na klimatske promene i vremenske ekstreme u našoj zemlji jeste poljoprivreda.
„Ukupno 40,6% stanovništva kod nas bavi se nekim vidom poljoprivrede”, konstatovala je dr Zorica Ranković-Vasić i dodala da se zemljoradnici već sada suočavaju sa određenim izazovima izmenjene klime kao što su neravnomerne količine padavina, suše, raniji period sazrevanja i veća opasnost od mraza, ali i smanjen kvalitet zemljišta.
Ovo zahteva promenu u odnosu na tradicionalnu poljoprivredu. „Jako malo se sadašnji poljoprivredni proizvođači mogu osloniti na učenja naših starih, međutim u praksi to nije slučaj. U praksi se poljoprivrednici dosta oslanjaju na to kako su radili njihovi preci”, objasnila je.
Prema njenim rečima, određeni deo zemljoradnika se ipak adaptira na izmenjene klimatske uslove i to na različite načine, od montaže protivgradnih mreža preko instalacije sistema za navodnjavanje do pomeranja datuma setve i berbe i izbora otpornijih sorti.
„Urbanizacija pojačava efekat klimatskih promena. Urbana zona Novog Sada je u toku toplotnih talasa noću i do 8 stepeni toplija u odnosu na seoske i prirodne zone van grada”, rekao je dr Dragan Milošević i naglasio negativan uticaj toplotnih talasa na zdravlje ljudi.
Prema njegovoj oceni, u srpskim gradovima postoje dobri projekti u sektoru klimatski odgovornog planiranja kao što je zeleno-plavi park u Beogradu, ali to su i dalje tek fragmenti pametnog grada i još uvek zaostajemo za Ljubljanom kao dobrim regionalnim primerom. Milošević je na svetskom nivou u toj oblasti istakao Singapur, a na evropskom Helsinki, Cirih i Amsterdam.
Pomak Amsterdama, Milošević je obrazložio uključivanjem građana: „Pametni gradovi koriste podatke i vizije lokalnog stanovništva.”
Adaptacijom i prilagođavanjem moramo da se bavimo zato što ćemo u suprotnom istrpeti velike štete u svim sektorima privrede i to će uticati i na životnu sredinu i zdravlje ljudi, zaključak je tribine.
Fotografije: Unsplash
