Pola planinskih glečera može da nestane do 2100. godine čak i uz ograničenje zagrevanja na 1,5 °C
Nestanak glečera je pitanje koje se aktualizovalo u poslednjim godinama i to nije bez razloga, jer on utiče na razne faktore u svetu, prvenstveno na nivo mora i mnoga naselja.
Nije nepoznanica da klimatske promene rezultuju topljenjem leda širom planete. Međutim, nove naučne procene sugerišu da je to još i veći problem nego što se do sada verovalo, piše Klima101.
Naime, autori studije, nedavno objavljene u naučnom časopisu Science, procenili su da bi skoro polovina svetskih glečera na planinama mogla da nastane do kraja veka čak i u slučaju da čovečanstvo ispuni najambicioznije ciljeve o zauzdavanju porasta temperature.
Povezani članci
Prema njihovim procenama, globalno zagrevanje od 1,5 °C moglo bi da zbriše 104 hiljade planinskih lednika, odnosno 25% njihove mase.
Većina glečera, koje očekuje tragična sudbina, manji su od jednog kvadratnog kilometra, ali bez obzira na veličinu, njihov nestanak predstavljao bi višestruku pretnju za lokalne zajednice.
Ipak, negativni uticaji ne bi ostali ograničeni na okruženje nestalih planinskih glečera: prognozira se njihov doprinos podizanju nivoa mora za skoro 9 centimetara.
No, ovo je najbolji mogući scenario. Uz aktuelna obećanja na polju borbe protiv klimatskih promena, svet je na putu da se zagreje preko 2 °C, što bi izazvalo još sumorniju sliku trenutno zaleđenih planinskih pejzaža.
U istraživanju su, na osnovu satelitskih snimaka i projekcija, navedene i eventualne posledice koja bi imale i veće stope zagrevanja.
Ukoliko bi srednja globalna temperatura porasla za 2 °C, izgubili bismo skoro 60% lednika na planinama. Dok bi nas za 3 °C stepena viša srednja globalna temperatura ostavila bez više od 70% planinskih glečera i podigla nivo mora za 12,7 centimetara. A morske površine već postaju sve veće usled otapanja ledenih pokrivača i toplije vode.
Analiza je fokusirana na prostranstva leda izvan Grenlanda i Antarktika koja su najčešće manje zastupljena kao predmet proučavanja. To uključuje glečere na planinama Aljaske i Kanade, Novog Zelanada i evropskih Alpa, kao i u Aziji i Južnoj Americi.
Međutim, njihova hidrološka, kulturološka, ekonomska i ekološka važnost su ogromne. Primera radi, planinski lednici su ključni izvor vode za gotovo dva miliona ljudi.
Uprkos tome što nalazi ne deluju obećavajuće, eksperti naglašavaju da oni istovremeno ulivaju određenu nadu s obzirom na to da zauzdavanje porasta temperature čak i za fragment Celzijusovog stepena znači manji broj iščezlih glečera na planinama.
Izvor: Klima101
Povezani članci
