Većina građana Srbije želi da proizvodi struju iz obnovljivih izvora energije
Skoro dve trećine građana Srbije zainteresovano je da postane „kupac-proizvođač“ električne energije, 45% je zainteresovano za subvencije države, dok više od jedne trećine ispitanika nije uopšte upoznato s državnim subvencijama za uvođenje obnovljivih izvora energije u domaćinstvima, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o stanju, potrebama i stavovima građana naše zemlje u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Obnovljive izvore energije za zagrevanje vode, grejanje ili hlađenje koristi samo 3,8% domaćinstava, i to najviše solarnu energiju (3,2%), dok geotermalnu energiju koristi samo 0,6% ispitanika.
Građani Srbije za grejanje najčešće koriste sopstveno etažno grejanje (32,5%), daljinsko grejanje putem toplana (31,7%) i električne uređaje (15,7%). Štednjaci na čvrsta goriva su i dalje veoma prisutna vrsta grejanja (skoro 10%) i skoro pez puta su više zastupljeniji na selu nego u gradu.
Povezani članci
Kada izuzmemo ispitanike koji koriste daljinsko grejanje putem toplana, energenti koje najviše koristimo za grejanje u domaćinstvu su električna energija (41,5%) i drvo (29,3%). Slede gas (12,9%), drvna biomasa (12,3%) i ugalj (3,4%), dok samo 0,6% domaćinstava za grejanje koristi energiju dobijenu iz obnovljivih izvora.
Električna energija se u gradovima koristi tri puta više nego u ruralnim područjima, dok tamo preovlađuje upotreba ogrevnog drveta. Ugalj kao energent za grejanje znatno je prisutniji u seoskim sredinama nego u gradu, i to najviše u južnoj i istočnoj Srbiji.
U prethodnih deset godina više od polovine ispitanika (58,3%) je ulagalo napor da podigne nivo energetske efikasnosti svog domaćinstva. Najčešće izvođeni radovi su zamena prozora (68,7%), spoljnih vrata (41,7%) i termička izolacija zidova (42,9%) i fasade (40,9%).
Preko 50% ispitanika koji žive u kući navode nedostatak novca kao razlog zašto nisu primenili neke od mera energetske efikasnosti. Među ispitanicima koji žive u stanu u kući taj procenat iznosi 38,5%, dok kod onih koji žive u stambenoj zgradi to iznosi samo 14,2%. Problem nedostatka novca je izraženiji kod ispitanika koji žive u ruralnim područjima (55,3%).
Zamena prozora (38,9%), termička izolacija fasade (31,3%) i termička izolacija zidova (28,2%) trenutno su najvažnije potrebe ispitanika u cilju poboljšanja energetske efikasnosti stambenih jedinica u kojima žive.
Skoro petina ispitanika nije informisana da će država davati subvencije za unapređenje energetske efikasnosti stambenih jedinica. S druge strane, natpolovičan broj ispitanika ujedno je informisan i zainteresovan za takvu mogućnost. Najzad, nešto više od četvrtine ispitanika, premda su upoznati, nisu zainteresovani da dobiju subvenciju.
Stavovi o klimatskim promenama
Da su klimatske promene najveći globalni izazov i da je potrebno upotrebiti sve raspoložive postupke i tehnološke alatke u borbi protiv klimatskih promena smatra više od 90% ispitanika. Takođe, većina ispitanika prepoznaje uticaj klimatskih promena na njihovu svakodnevicu i iskazuje zabrinutost zbog uticaja ovih promena na budućnost mesta u kojem žive.
Naučnim podacima o klimatskim promenama ne veruje više od 5% ispitanika, i zanimljivo je da je među muškarcima (7,6%) dvostruko veći procenat onih koji ne veruju naučnim podacima nego među ženama (3,6%).
Samo 20% ispitanika misli da je vazduh oduvek bio zagađen. S ovim stavom se u potpunosti (54,2%) ili delimično (21,2%) ne slaže skoro tri četvrtine ispitanika.
Da su aktivnosti ljudi najvažniji uzrok klimatskih promena smatra 93% ispitanika, dok više od tri četvrtine u potpunosti opovrgava stav da je Srbija jedna od vodećih zemalja u borbi protiv klimatskih promena i smatra da se donosioci odluka ne bave dovoljno klimatskim promenama.
Zagađenje vazduha (67,1%), porast temperature (58,3%), ekstremni vremenski uslovi (43,8%) i smanjenje kvaliteta i količine vodnih resursa (42,1%) su četiri najzastupljenije posledice klimatskih promena koje su najprisutnije u Srbiji prema mišljenju ispitanika.
Građani (57,7%) su samosvesni i prepoznaju sopstvenu odgovornost, dok takođe smatraju da Vlada RS (74,8%), Ministarstvo zaštite životne sredine (44,8%) i kompanije (44,65%) imaju najveću odgovornost u borbi protiv klimatskih promena.
Istraživanje jasno pokazuje da postoji velika zainteresovanost građana da unaprede energetsku efikasnost svojih domaćinstava, da se uključe u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, kao i da imaju visoku svest o ozbiljnosti izazova klimatskih promena. Pored toga, uočljivo je da je potrebna snažnija podrška države u finansiranju mera energetske efikasnosti i uvođenja obnovljivih izvora energije, bolje informisanje o državnim subvencijama u ovim oblastima, kao i obrazovanje građana o posledicama izmenjene klime i njihovoj ulozi u aktivnostima ublažavanja klimatskih promena.
Istraživanje je sprovedeno u avgustu 2021. godine i u njemu je učestvovalo ukupno 504 ispitanica i ispitanika iz cele Srbije. Kompletno istraživanje možete preuzeti na linku: https://cuzs.org.rs/klima-docs/Analiza-istrazivanja-u-oblasti-energetske-efikasnosti-i-obnovljivih-izvora-energije.pdf.
Projekat „Energija promene“ sprovodi Centar za unapređenje životne sredine u saradnji sa udruženjem Klima101, u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert.
Fotografije: Unsplash
Povezani članci
Ostali članci
