Znate li šta je to “mokri termometar” i zašto može biti koban za zdravlje ljudi?
Kao posledice klimatskih promena, prekoračenje ograničenja visoke temperature i vlage u vazduhu može dovesti do opasnosti po ljudski organizam, naročito kada su u pitanju deca, stariji i oni koji rade napolju.
Čak i pored novih temperaturnih rekorda, otpornost ljudi u ovakvim uslovima procenjuje se na osnovu koncepta “mokrog termometra”.
Savršeno zdrava, mlada osoba može biti izložena riziku od smrti nakon šest sati boravka na 35 stepeni psudeći po indeksu mokrog termometra koji uzima u obzir i toplotu i vlažnost vazduha.
Toplota
Vlaga sadržana u toplom vazduhu sprečava isparavanje znoja, koji je glavno sredstvo tela za snižavanje temperature, što može biti preduslov za dobijanje toplotnog udara, otkazivanje organa, pa čak i smrti.
“Temperatura koja iznosi 35 stepeni na mokrom termometru do sada je dostignuta desetak puta širom sveta, najčešće u Južnoj Aziji i Persijskom zalivu”, objasnio je istraživač NASA-e Kolin Rejmond.
“Budući da ove epizode previsoke temperature i vlage nikada nisu trajale duže od dva sata, ne postoji događaj masovne smrtnosti”, napominje Rejmond, glavni autor istraživanja objavljenog 2020. godine.
Međutim, naučnici upozoravaju na moguće povećanje temperature mokrog termometra, s obzirom na konstantan porast temperature vazduha ove godine.
Učestalost vlažnih vrućina udvostručila se širom sveta od 1979. godine, a, kako Rejmond objašnjava, temperature od 35 stepeni sa visokom vlažnošću redovno će se javljati širom sveta ako globalno zagrevanje dostigne +2,5 stepeni.
Pregrejavanje uređaja
Budući da je period kada i uređaji ključaju od vrućine, važno je da znate kako da izbegnete pregrevanje.
Južna i jugoistočna Azija, Persijski zaliv, Meksički zaliv i delovi afričkog kontinenta najizloženija su područja kada su u pitanju povišena temperatura i vlaga u vazduhu.
Efekat mokrog termometra prvobitno je meren stavljanjem mokre krpe na termometar i izlaganjem vazduhu. Tako se merila brzina isparavanja vode iz tkanine, poput znoja sa kože.
Zaključena teorijaska granica preživljavanja ljudi iznosi 35 stepeni sa 100% vlažnosti ili 46 stepeni sa 50% vlažnosti. Kako bi testirali ovu granicu, istraživači sa Univerziteta u Pansilvaniji u SAD posmatrali su zdrave mlade ljude u toplotnoj komori.
Učesnici su došli do svoje kritičke granice izdrživosti, kada njihovo telo nije bilo u stanju da spreči da im unutrašnja temperatura dalje rasta, na 30,6 stepeni u situaciji mokrog termometra, piše zimo.dnevik.hr.
“Potrebno je još pet do sedam sati da takve temperature postanu opasne”, rekao je Danijel Večilo, takođe učesnik istraživanja.
U velikoj opasnosti su deca, a u najvećem riziku stariji ljudi, kao i oni koji rade na otvorenom i maju direktan kontakt sa ovakvim vazduhom.
