Toplotni talas: Šta znači, kako se zaštititi i ko bi trebalo najviše da se čuva?

Evropska svemirska agencija upozorila je da bi ovog leta mogao da bude postavljen novi rekord na polju visokih temperatura.

Italijanski meteorolozi nazvali su toplotni talas Kerberus, po troglavom psu iz grčke mitologije.

Kerberus toplotni talas donosi vreli vazduh iz Sahare, preko severne Afrike u Sredozemno more, gde se ovih dana očekuju rekordne temperature.

Povezani članci

Ove tri namirnice mogu da povećaju rizik od moždanog udara

Simptomi toplotnog udara na koje bi trebalo da obratite pažnju

Evropska svemirska agencija upozorila je na novi dolazni temperaturni rekord: najviša temperatura u Evropi do sada od 48,8 stepeni izmerena je na Siciliji 11. avgusta 2021. godine.

Šta je toplotni talas?

Ne postoji jedinstvena definicija toplotnog talasa, ali je u klimatološkom smislu to period produženog trajanja povišenih dnevnih, a posebno maksimalnih temperatura vazduha. Česti, intenzivni i dugotrajni toplotni talasi i suša koja ih prati pokazatelj su klimatskih promena. Svetska meteorološka organizacija upozorava da će toplotni talas biti sve češći u Evropi. Nedavno objavljena studija u Nature Medicine pokazala je da je čak 61.000 ljudi umrlo prošlog leta u Evropi od posledica toplotnog talasa. Najviše umrlih od vrućina i toplotnih talasa zabeleženo je u Italiji (18.010), Španiji (11.324) i Nemačkoj (8.173).

Šta ekstremna toplota čini našim telima

Ljudsko telo na visoke temperature reaguje na dva ključna načina: širenjem krvih sudova u koži i proizvodnjom znoja.

Širenje krvnih sudova dovodi do snižavanja krvnog pritiska i tera srce da jače gura krv u telu. Praćeno je blagim simptomima kao što su osip koji svrbi ili otečena stopala. Kod ljudi koji već boluju od kardiovaskularnih bolesti, to može dovesti do srčanog udara. Znoj hladi telo kada ispari sa kože, a to pomaže u održavanju telesne temperature između 36 i 37 stepeni, što je neophodno za normalne metaboličke funkcije.

Istovremeno, znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli, a to u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može dovesti do toplotne iscrpljenosti.

Šta je toplotna iscrpljenost?

Toplotna iscrpljenost nastaje kada telo gubi prevelike količine vode i soli. Među simptomima toplotne iscrpljenosti su vrtoglavica, mučnina, glavobolja, jako znojenje, umor, grčevi u mišićima, konfuzija i ubrzano disanje. Obično nije ozbiljno ako možete da se ohladite u roku od pola sata ako pijete puno vode i odmarate se na hladnom mestu.

Šta je toplotni udar?

Za razliku od toplotnog talasa, koji je meteorološki pojam, toplotni udar je posledica visokih temperatura na ljudsko telo i njegovo poreklo je medicinsko. Toplotni udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kada se vaše telo pregreje, što može dovesti do gubitka svesti. Ukoliko nekome pozli od vrućine i nakon 30 minuta odmora na rashlađenom mestu, treba odmah da pozove hitnu pomoć.

Koja je najviša temperatura na kojoj ljudi mogu da izdrže?

Prema istraživanju naučnika sa Univerziteta Rohempton u Velikoj Britaniji, gornja kritična temperatura za čoveka je između 40 i 50 stepeni, u zavisnosti od vlažnosti vazduha. Visoke temperature podstiču ljudsko telo da proizvodi znoj, koji hladi kožu dok isparava. Međutim, kada se radi o visokoj vlažnosti, isparavanje se usporava i na kraju prestaje. Ta prekretnica je kada temperatura vlažnog termometra (mera koja kombinuje temperaturu vazduha i vlažnost) dostiže 35 stepeni. Kada su i vlažnost i temperatura veoma visoke, temperatura vlažnog termometra može se kretati opasnim nivoima. Recimo, kada je temperatura vazduha 46,1 stepen i relativna vlažnost 30%, temperatura vlažnog termometra iznosi samo 30,5 stepeni. Međutim, kada je temperatura vazduha 38,9 stepeni i relativna vlažnost 77%, temperatura vlažnog termometra je oko 35 stepeni.

Ko je najosetljiviji na visoke temperature?

Riziku od visokih temperaura najviše su izložene starije osobe i oni koji već imaju srčanih tegoba, a pritom nemaju pristup klima uređajima, pokazuju studije. Dijabetes može dovesti do brženg ubitka vode u organizmu, a neke komplikacije bolesti mogu promeniti krvne sudove i sposobnost znojenja. Deca i oni koji su manje pokretni takođe mogu biti ranjiviji. Ljudi sa problemima mentalnog zdravlja, kao i ni koji pate od demencije, takođe su u većem riziku  da umru od esktremne vrućine, pokazalo je istraživanje.

Da li određeni lekovi povećavaju rizik tokom toplotnog talasa?

Da, ali je važnije nastaviti terapiju i uzimati redovno lekove, a dodatni trud uložiti u rashlađivanje prostorije, kao i unošenje tečnosti kako bi izbegli dehidrataciju.

Diuretici, koji se ponekad nazivaju i “pilule za vodu”, povećavaju rizik od hidratacije i neravnoteže ključnih minerala u telu pri visokim temperaturama. 

Lekovi protiv hipertenzije, u kombinaciji sa širenjem krvnih sudova, mogu izazvati opasne padove krvnog pritiska. Neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu blokirati znojenje i otežati telu da se ohladi, piše jutarnji.hr.

Kako se zaštiti tokom toplotnog talasa?

Izbegavajte da budete na suncu od 10 do 17 časova, posebno deca, trudnice, starije osobe, srčani bolesnici i dijabetičari. Istuširajte se ili kupajte u mlakoj vodi. Druga mogućnost su hladni oblozi, hlađenje mokrim sunđerom, kupke za stopala i slično. Lagana, široka odeća od prirodnih materijala pravi je izbor za toplo vreme. Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu i naočare za sunce. Redovno pijte tečnost, naročito hladnu vodu i izbegavajte alkohol i pića se previše kofeina i viškom đećera. Jedite češće male obroke i izbegavajte hranu bogatu proteinima.