Koliko vruće je prevruće? Ovo je temperatura na kojoj ni zdravi ne treba da izlaze iz kuće

Toplotni talasi se pojačavaju kako se klima menja – traju duže, postaju sve češći i sve su topliji. Jedno pitanje koje mnogi ljudi postavljaju je: „Kada će postati prevruće za normalne dnevne aktivnosti na koje smo navikli, čak i za zdrave odrasle osobe?“

Za odgovor na ovo pitanje nije dovoljno analizirate isključivo temperature, već je potrebno obratiti pažnju i na vlažnost vazduha. Istraživanja su pokazala da kombinacija ova dva faktora može postati opasnija za čovečanstvo brže nego što su naučnici ranije verovali.

Naučnici i drugi eksperti za klimu su se uznemirili zbog sve veće učestalosti ekstremne toplote uparene sa visokom vlažnošću, koji se mere tzv. mokrim termometrom. Tokom toplotnih talasa koji su zahvatili južnu Aziju u maju i junu 2022, u Džakobabadu u Pakistanu zabeležena je maksimalna temperatura makrog termometra od 33,6 stepeni Celzija, a Delhi je bio na vrhu – blizu teoretizovane gornje granice ljudske prilagodljivosti na toplotu sa visokom vlažnošći vazduha.

Ljudi često ukazuju na studiju objavljenu 2010. u kojoj se procenjuje da bi temperatura mokrog termometra od 35 stepeni bila gornja granica bezbednosti, iznad koje ljudsko telo više ne bi moglo da se ohladi isparavanjem znoja sa površine tela da bi održalo stabilmu temperaturu organizma.

Tek nedavno je ova granica testirana na ljudima u laboratorijskim uslovima. Rezultati ovih testova pokazuju još veći razlog za zabrinutost.

H.E.A.T. projekat

Da bi pronašli odgovor na pitanje „koliko vruće je prevruće?“ istraživači su doveli mlade i zdrave muškarce i žene u Nol laboratoriju na Univerzitetu Pen Stejt da iskuse toplotni stres u kontrolisanom okruženju.

Ovi eksperimenti pružaju uvid u to koje kombinacije temperature i vlažnosti su štetne čak i za najzdravije ljude.

Svaki učesnik je progutao malu telemetrijsku pilulu, koja je pratila njihovu unutrašnju temperaturu tela. Zatim su sedeli u ekološkoj komori, krećući se taman toliko da simuliraju minimalnu aktivnost svakodnevnog života, kao što je, na primer, kuvanje i konzumiranje hrane. Istraživači su polako povećavali temperaturu ili vlažnost u komori i pratili kada je unutrašnja temeperatura tela učesnika eksperiomenta počela da raste.

Ta kombinacija temperature i vlažnosti pri kojoj unutrašnja temperatura tela osobe počinje da raste naziva se „kritična granica okruženja“. Ispod ove granice, telo je u stanju da održava relativno stabilnu unutrašnju temperaturu tela tokom vremena. S druge strane, iznad ove granica, unutrašnja temperatura tela kontinuirano raste i rizik od bolesti povezanih sa izlaganjem velikoj vrućini je povećan.

Kada se telo pregreje, srce mora da radi jače da bi se protok krvi intenzivirao i smanjio toplotu, a do istog rezultata dolazimo i znojenjem. U najgorem slučaju, produženo izlaganje visokim temperaturama može dovesti do toplotnog udara, problema opasnog po život koji zahteva brzo hlađenje i medicinsko lečenje.

Studije naučnika na mladim zdravim muškarcima i ženama pokazuju da je ova kritična granica okruženja čak niža od teoretiziranih 35 stepeni Celzijusa.

Suvo naspram vlažnog okruženja

Trenutni toplotni talasi širom sveta približavaju se ovoj granici, a možda je i prelaze. U toplim, suvim sredinama kritične granice okruženja nisu definisane temperaturama mokrog termometra, jer skoro sav znoj koji telo proizvodi isparava, čime se telo hladi. Međutim, ljudi mogu da se znoje samo do određene tačke, što je veliki problem kada su napolju visoke temperature i visoka vlažnost vazduha.

Imajte na umu da se kritična granica okruženja odnosi isključivo na sprečavanje prekomernog porasta telesne temperature, ali čak i relativno niži nivoi temperature i vlažnosti vazduha mogu biti loši za srce i druge ljudske organe. Mada prelaženje ove granice ne predstavlja nužno najgori scenario za zdrave osobe, produžena izloženost visokim temperaturama može ostaviti negativne posledice kod starijih i osoba sa hroničnim bolestima, koji čine od oko 80 do 90 odsto žrtava toplotnih talasa.

Kako sačuvati zdravlje

Redovna hidratacija i odlazak u hladovinu – čak i na kratke periode – veoma su važni na velikim vrućinama. Takođe je poželjno da koristite klima uređaj u zatvorenim prostorijama ako ste u mogućnosti. Više o različitim načinima da zaštitite zdravlje tokom velikih vrućina možete saznati OVDE, a ako vas zanima kako da rashladite svoj automobil kada je napolju visoka temperatura, savetujemo vam da pročitate sledeći tekst.

Izvor: The Conversation
Naslovna fotografija: Zwaddi on Unsplash