#202 City Magazine // Ćutanje

Nadam se da će u trenutku kad ovo čitate proći ove oktobarske kiše na samom pragu juna i da ćemo uskoro uživati u suncu i lepim, dugim danima. Zato bih mogla da pišem nešto u stilu „ljubav i moda“, prolećnom buđenju životnih sokova, oblačenju šarenih haljina i stavljanju đinđuva, baletankama i romantičnim osećanjima. Dekameron posle dugog i dosadnog srednjeg veka. Poslednji pismeni u školi na temu proleća, bez opštih mesta, ako može. Ali čitajte Kapora, on je lepo objasnio zašto je Beograd u proleće lepši od Rima, Pariza i Londona zajedno. I bio je potpuno u pravu. Ja ću da hejtujem, ne mogu da izdržim.

Kao što reče jedan moj drugar, najbolje volim kad ljudi pričaju o stvarima o kojima apsolutno ništa ne znaju – pa je naveo primer vakcina i bitkoina. Sve eksperti, znaju da sastav tih vakcina nije baš najbolji, a bogatstvo ih čeka tu odmah iza ćoška. Nikako da shvate da mišljenje i znanje nije isto i da je suludo imati jedno bez drugog. Pošto niko ne može da zna sve, mudro je slušati one koji se u te oblasti razumeju. Ipak, ubedljivo najgori su mi oni koji ćute i ni o čemu nikad ne polemišu i ne izjašnjavaju se, a i te kako imaju mišljenje. I rade ispod žita. Ubedljivo najgori.