Nit’ mlitav, nit’ lomitelj kostiju: Ceo život se pogrešno rukujete – ova pravila važe još od antičkih vremena, a malo ko ih poštuje

Rukovanje je jedan od onih svakodnevnih gestova koji radimo automatski – bez mnogo razmišljanja. Pružimo ruku, osmeh, eventualno izgovorimo ime ili „drago mi je“, i to je to. Ali, da li ste se ikada zapitali zašto se gotovo uvek rukujemo desnom rukom? I zašto je taj jednostavan gest postao univerzalni simbol poverenja, poštovanja i ravnopravnosti?

Odgovori se kriju u istoriji koja je fascinantnija nego što biste pomislili.

Gest koji je govorio „nisam naoružan“

Poreklo rukovanja vodi nas daleko unazad – još u antička vremena. Pružanje desne ruke prvobitno je služilo kao dokaz da ne držite oružje. Bio je to način da pokažete da dolazite u miru, što je naročito imalo smisla u društvima u kojima su sukobi i lične bezbednosti bili svakodnevna tema.

Neki izvori čak navode da je „protresanje“ ruke imalo dodatnu funkciju – da se iz rukava eventualno ispadne skriveni bodež.

Rukovanje kao savez

U starom Rimu, postojala je praksa dextrarum iunctio, što znači „spajanje desnih ruku“. Ovaj čin se koristio pri sklapanju saveza, brakovima i važnim dogovorima. Bio je to simbol poverenja, jednakosti i iskrenosti. Čak su se ovakve scene klesale na spomenike i štampale na novčiće.

Zašto baš desna ruka?

Osim što je kod većine ljudi desna ruka dominantna, ovaj izbor ima i dublje značenje. U mnogim kulturama „desno“ je povezano sa pozitivnim osobinama – latinski izraz dexter znači „desni“, ali i „vešt, spretan“. Suprotno od toga, sinister znači „levi“, ali i „zlokoban“ – što dovoljno govori o tome kako su se nekada gledale „leve“ namere.

Osim toga, desna ruka je tradicionalno smatrana „čistom“ rukom – koristila se za jelo, pisanje i pozdrave, dok je leva imala druge, praktičnije funkcije.

Kvekeri i jednakost kroz stisak ruke

U 17. veku, pripadnici verske zajednice poznate kao Kvekeri počeli su da koriste rukovanje umesto tada uobičajenog klanjanja ili dodirivanja šešira. Smatrali su da rukovanje simbolizuje jednakost među ljudima, bez obzira na društveni status – što je bio radikalan stav za to vreme.

Taj običaj se brzo proširio, i danas je rukovanje jedan od najprihvaćenijih oblika pozdrava širom sveta.

Kako izgleda pravilno rukovanje danas?

Uprkos digitalnom dobu, pravilno rukovanje i dalje znači mnogo – posebno u poslovnim i formalnim kontekstima. Evo nekoliko osnovnih pravila bontona:

Desna ruka je pravilo, osim u slučajevima kada osoba fizički ne može da je koristi.Stisak treba da bude čvrst, ali ne agresivan – nit’ mlitav, nit’ lomitelj kostiju.Pogledajte osobu u oči – kontakt očima je znak poštovanja.Rukovanje traje 2 do 3 sekunde – dovoljno da ostavite utisak, a da ne bude neprijatno.

Bonus savet: izbegavajte da prvo pružite ruku osobi koja je višeg autoriteta (npr. na intervjuu za posao) – bonton nalaže da ona to uradi prva.

Zanimljivosti: rukovanje u različitim kulturama

U Japanu, rukovanje nije deo tradicije – naklon je i dalje glavni oblik pozdrava, mada su poslovni ljudi sve više skloni zapadnjačkim gestovima.U arapskim zemljama, rukovanje je čest pozdrav među muškarcima, ali između muškaraca i žena važe drugačija pravila, zavisno od konteksta i religijskih običaja.U Brazilu, rukovanje je često duže i intenzivnije – uz prijateljski dodir po ramenu ili čak poljubac u obraz kod bliskijih poznanika.