Ove zime Pančevo je imalo više Deda Mrazova nego ikad – i svi su imali istu misiju: da se ljudi spoje

Ako je suditi po decembru koji je ostao iza nas, Pančevo je ove godine bilo grad Deda Mrazova. I to ne onih iz izloga i reklama, već pravih, živih, komšijskih. U Naselju Tesla organizovana je prava mala praznična fešta kod vrtića – ulica je bila zatvorena, deca su trčala, roditelji se zadržavali duže nego inače, a grad je na trenutak usporio. Na Tamišu su Deda Mrazovi veslali, prizor koji je istovremeno bio i neobičan i potpuno logičan za grad na reci.

Ali jedna od najlepših prazničnih priča ove godine desila se tiho, bez bine i reflektora – u ulazu jedne zgrade u naselju Kotež 2.

Na katolički Božić, stanari jedne zgrade odlučili su da se udruže i mališanima iz kraja prirede posebno iznenađenje. U ulazu zgrade, onom sa najlepšim prilazom i lampicama koje se vide iz daleka, pojavio se Deda Mraz. Pravi. Onaj koji zna da zastane, da se sagne na dečju visinu, da sasluša šta ko želi i da se ne žuri nigde.

Na opšte oduševljenje klinaca – ali i odraslih – Deda Mraz nije bio tu samo jedno popodne. Ostao je nekoliko dana. Ćaskao je sa decom kad se vraćaju iz škole, delio slatkiše, slušao novogodišnje želje, dok je u pozadini tiho svirala dečja novogodišnja muzika. Ulaz zgrade postao je mesto susreta, smeha i spontanog zadržavanja – ono što nam tokom godine često nedostaje.

Razgovarali smo i sa ovim pančevačkim Deda Mrazom, koji nam je rekao nešto što zvuči jednostavno, ali se često zaboravlja:
„Lepo je kad se ljudi udruže i urade neku finu stvar. U početku to nije veliko opterećenje ni za koga, a na kraju su svi srećni.“

I zaista – srećni su bili svi. Deca, koja će se ovog Deda Mraza dugo sećati. Stanari, koji su shvatili da zgrada može biti mnogo više od mesta gde se samo ulazi i izlazi. I komšije iz kraja, koje su zastajale makar na minut, da se nasmeju i kažu „kako je ovo lepo“.

Ova mala praznična akcija još jednom je pokazala da, kada se stanari udruže, život u zgradi zaista može da bude zabavan, topao i smislen. Bez velikih budžeta i pompe – samo uz dobru volju, malo organizacije i želju da se nekome ulepša dan.

A možda je baš to prava definicija praznika.