5 prirodnih čuda koja ugrožavaju klimatske promene

Mnoga prirodna čuda uništena su tokom vekova, bilo prirodnim katastrofama poput zemljotresa i vulkanskih erupcija, ili ratovima i ljudskim delovanjem. Neka su naprosto vremenom polako nastajala i propadala, ali sada postoji još jedna velika pretnja – klimatske promene.

Ljudski rod je odgovoran za klimatske promene i globalno zagrevanje, a oni nepovratno utiču na mnoga prirodna čuda. Procenjuje se da je 7 posto u „kritičnoj“ opasnosti, dok još 30 „ozbiljno zabrinjava“ naučnike i istraživače. A šta bi to tačno moglo da nestane, pročitajte u nastavku.

Nacionalni park Everglejds

Povezani članci

Zašto je Beograd na dnu Globalnog indeksa kvaliteta života i kakve to veze ima sa klimatskim promenama?

Kako popraviti Beograd?

Poznati nacionalni park na Floridi mogao bi do 2050. godine da bude potpuno nepreprepoznatljiv. Trenutno se nalazi u nekoj vrsti delikatnog balansa, gde cela flora i fauna kohabitiraju bez problema, ali podizanje nivoa mora moglo bi da donese ozbiljne promene. Povećanjem koncentracije slane vode poremetilo bi se i stanište i organizmi koji žive u njemu – mangrove, orhideje, aligatori i rode.

Veliki koralni greben

Tužna je činjenica da je od 1985. godine do danas već nestala polovina Velikog koralnog grebena. Sa globalnim zagrevanjem rastu prosečne temperature vode, a to dovodi do izbeljivanja korala i povećanja brojnih invazivnih vrsta. Pored toga, oluje i druge ekstremne klimatske nepogode takođe razaraju ovu oblast blizu Australije. Zbog toga je veoma važno raditi sve što je u našoj moći da se uspori globalno zagrevanje.

Viktorijini vodopadi

Za razliku od Everglejdsa, Viktorijini vodopadi nisu ugroženi viškom vode nego, naprotiv, manjkom. Pre dve godine desilo se da je suša izazvala drastično smanjenje protoka vode na čuvenim vodopadima, a to je bila samo naznaka onoga što bi se moglo desiti ako se nastave ekstremne klimatske promene – mogli bi da presuše u potpunosti.

Mrtvo more

Ovde nisu samo klimatske promene odgovorne za potencijalnu opasnost, ali ipak su krivi ljudi. Čak 95 posto reke Jordan, glavnog izvora ovog jezera, skreće se kako bi se koristilo u poljoprivredi i industriji, a na sve to nadovezuje se sve manje kiše i sve više isparavanja vode izazvanih povećanom temperaturom. Usled toga, Mrtvo more moglo bi da presuši u potpunosti do 2050. godine.

Kišne šume Bornea

Deforestacija pogoršava globalno zagrevanje, a povećanje temperatura uništava biodiverzitet i pojačava opasnost od požara. Sve to utiče na kišne šume na Borneu, koje su ugrožene nerazumnom sečom drveća, izbijanjem požara i plantažama ulja. Ukoliko se temperatura podigne za još dva stepena, staništa u ovim šumama mogla bi da budu potpuno uništena. Imajući u vidu da one sadrže 6 posto svetskog biodiverziteta, to je ozbiljan problem.

Izvor: Time Out

Fotografije: Unsplash