Jeloustoun: Najstariji nacionalni park obeležava 150 godina postojanja

Stiven Fjuler, čuvar Nacionalnog parka Jeloustoun, trudi se da tokom letnjih dana ne napušta kolibu u slobodno vreme. Kaže da su gužve na putevima toliko velike da vožnja automobilom, koja u uobičajenim okolnostima traje oko pola sata, može da postane trostruko duža.

Samo prošle godine, Jeloustoun je posetilo 4,9 miliona ljudi. Ove, kada kao najstariji nacionalni park na svetu obeležava 150 godina postojanja, kroz njega bi moglo da prođe više od pet miliona turista. Toliki broj posetilaca, uz niz aktivnosti kojim će se obeležiti jubilej, ličio bi na vašar na bilo kom drugom mestu. Ali, sa teritorijom koja se prostire na oko 8.900 kilometara kvadratnih, nacionalni park se uspešno brani veličinom. Posetioci se obično drže dobro utabanih puteva i staza, tako da utiču samo na oko dva odsto zaštićene oblasti.

„Nacionalni park Jeloustoun obezbeđuje prirodni, divlji i netaknuti ekosistem za skoro 400 vrsta divljih životinja, ali ne može ostati održiv dom za ove životinje bez promišljenih napora“, napisala je povodom godišnjice direktorka parka Lisa Dikman. „Kako sve više i više ljudi dolazi u Jeloustoun moramo da radimo na pronalaženju načina da budemo održiviji – od umanjivanja svetlosnog zagađenja, do umanjivanja posledica emisije ugljenika.“

Dikman ističe da je svaki posetilac svojevrsni nadzornik, kom se pruža prilika da brine o parku kako bi ostao očuvan za budućnost. Trenutno, rezultati su ohrabrujući. Fjuler, koji se sa suprugom doselio u Jeloustoun i zaposlio kao čuvar 1973. godine, tvrdi da je park u mnogo boljem stanju nego što je bio ranije. Primetno je da klimatske promene i egzotične biljne vrste značajno utiču na okruženje, ali zabeleženi su i brojni uspesi.

„Kada je Jeloustoun nastao 1872. godine, mislim da Kongres Sjedinjenih Američkih Država nije mogao da zamisli koliko će ovo mesto biti vitalno kao simbol našeg vremena. Zaštita prirode zbog nje same predstavljala je izuzetnu demonstraciju dalekovidosti, koju tek sada počinjemo u potpunosti da razumemo“, rekao je Fjuler.

Oko 90% parka, koji se nalazi na teritoriji država Vajoming, Montana i Ajdaho, nenarušeno je uticajima čoveka. U njemu ima više gejzira nego što ih ima bilo gde na svetu. Pejzažem, koji čine planine, kanjoni, reke, jezera, šume i travnate površine, sada šetaju vrste koje su bile na ivici izumiranja. Grizli medvedi, kojih je bilo samo 136 kada je Fjuler započeo karijeru, uspešno su oporavljeni. Vukovi, koji su namerno istrebljeni u prvoj polovini prošlog veka, ponovo su naseljeni devedesetih godina. Populaciju bizona, koju su u kasnom 19. veku činila samo 23 primerka, danas predstavlja oko 5.500 jedinki.

Američki starosedeoci odigrali su važnu ulogu u očuvanju i povratku pojedinih vrsta, poput vuka i grizlija, u ekosistem parka. Kada je predsednik Julisiz S. Grant zaštitio područje Jeloustouna „za dobrobit i uživanje ljudi“, odluka je na negativan način uticala na hiljade američkih starosedelaca. Brojna plemena naseljavala su ovu oblast milenijumima pre stavljanja pod zaštitu, zbog čega su period posle proglašenja parka obeležili nasilni sukobi, raseljavanja i uskraćivanja prava. Federalni zakon sada nalaže upravi da se prilikom donošenja odluka o resursima konsultuje sa 27 urođeničkih plemena, koja se istorijski vezuju za Jeloustoun i aktivno učestvuju u očuvanju parka.

Kako izgledaju predeli ove jedinstvene oblasti, kao i pojedine životinje koje su u njoj pronašle dom, možete pogledati u galeriji fotografija koja sledi.

Izvori: yellowstone.org, yellowstonepark.com, theguardian.com, nationalgeographic.com, nps.gov.

Naslovna fotografija – izvor Grand prizmatik springs u Jeloustounu dubok je 37 metara (foto Bernd Thaller, Wikimedia Commons)