Kada priroda uzme nazad pod svoje: Nekada popularni bolivijski „Put smrti“ sada je stecište ugroženih vrsta

Pojedini regioni sveta privlače turiste ne samo svojom lepotom, već i izazovima i opasnostima, a jedan od njih je i nekada čuveni „Put smrti“ u Boliviji, sa kojim je situacija danas malo drugačija.

Vožnja u velikom kamionu po svega pet metara širokom, zemljanom putu – bez ikakve zaštitne ograde između vas i ponora ispod, dok vas okružuju spomenici poginulim – deluje kao prizor iz noćne more.

Međutim, ovo je do pre petnaestak godina bila svakodnevica za vozače koji su iz La Paza, glavnog grada Bolivije, pokušavali da stignu do regiona Jungaš (ili obrnuto) po jednom od najopasnijih svetskih puteva, smeštenom u bolivijskim planinama, prenosi Klima101.

U periodu od 1999. do 2003, u proseku 300 osoba godišnje poginulo bi pokušavajući da navigira ovim putem koji je dobio nadimak „put smrti”. Promena se dešava 2007. kada je vlada Bolivije otvorila znatno bezbedniju, alternativnu saobraćajnicu za put koji su sedamdeset sedam godina ranije izgradili zatvorenici.

Strmoviti predeo, koji je nekada sejao smrtni strah u kosti vozačima, danas vrvi od života. Saobraćaj je opao za 90%, na mesto vozila došle su životinje, a među njima i neke ugrožene vrste.

Naučnici su 2016. postavili kamere duž i u blizini dvanaest kilometara duge deonice nekadašnjeg puta smrti, kao i u obližnjem nacionalnom parku Kotapata i u zaštićenom području. Kamere su „uhvatile” šesnaest vrsta srednjih i velikih sisara, uključujući patuljastog jelena, planinsku paku, tigrastu mačku oncilu i andskog medveda.

Prošle godine, istraživači su u naučnom časopisu Ecología en Bolivia objavili studiju o svojim zapažanjima. Po njihovim svedočanstvima, najviše ih je iznenadilo prisustvo patuljastog jelena i andskog medveda s obzirom na to da su one veoma neuhvatljive na prostorima na kojima ima ljudi.

Kako je jedan od autora Robert Valas objasnio za portal Treehugger, ova studija potcrtava otpornost divljeg sveta i biodiverziteta, i njihov kapacitet da se obnove ukoliko im se to dozvoli.

Ali sisari nisu jedine životinje koje su osvojile ova bolivijska prirodna prostranstva. Primećeno je takođe 94 vrste ptica poput endemske bolivijske zebe, kolibrija, tukana i papagaja, kao i ugroženog crnog i kestenjastog orla.

Putevi u šumama imaju veliki uticaj na lokalne ekosisteme. Primera radi, šume pored puteva se isušuju zbog čega dolazi do većeg rizika od njihove degradacije i požara. Povrh toga, saobraćajnice dovode do povećane opasnosti od krčenja drveća.

I fauna se u takvom okruženju nalazi pred različitim pretnjama: životinjama smeta hemijsko zagađenje, a može da dođe smrtnog ishoda pri udaru automobila. Tu je i saobraćajna buka koja je posebno kobna za ptice, žabe i slepe miševe – odnosno životinje koje oglašavanje koriste za udvaranje, komunikaciju i odbranu.

U takvim okolnostima, bezbednost divljeg sveta je višestruko narušena. Samim tim, bolivijski rendžeri su u okolini puta smrti viđali veoma malo životinja od 1999. do 2005.

Životna sredina sada je mnogo bezbednija što se ogleda i u tome da ne postoje izveštaji o zgaženim životinjama, ili onima koje ljudi hvataju da bi ih držali kao kućne ljubimce.

Nažalost, „mnogo bezbednija životna sredina” ne znači da je biodiverzitet lišen svih mogućih opasnosti.

U regionu puta smrti uzgaja se koka, biljka koja se koristi u medicinske svrhe ili za proizvodnju kokaina. Zasadi koke zahtevaju potpuno raščišćavanje šuma. Sva vegetacija najpre se poseče, a kada se osuši, podmetne se požar. Čak i napori da se spreči ilegalno uzgajanje koke, kao što je prskanje useva iz vazduha, ugrožavaju biodiverzitet.

Izveštaj Ujedinjenih nacija iz 2019. pokazuje da se koka uzgaja u šest od ukupno 22 zaštićena područja u Boliviji, na površini od 315 hektara. U nacionalnom parku Kotapata, najbližem starom putu, ilegalne plantaže koke prostiru se na 37 hektara.

Bez obzira na nove pretnje, istraživači i rendžeri alternativnu saobraćajnicu slave kao pobedu koja je donela više prostora za divlji svet.

„Jako je lepo što sada imamo mesto blizu La Paza, na oko pedesetak minuta, gde možemo doći i videti prirodu na prelep način”, izjavio je biolog Gvido Ajala za Reuters.

Izvor: Klima101