Kako da budete dobar komšija pčelama i drugim oprašivačima?

Pčele i drugi oprašivači veoma su važni za prirodu, ali i za nas, jer bez njih nema ni mnogih namirnica koje ljudi konzumiraju.

Dobra vest je da im možemo pomoći u tome ovog proleća, a u nastavku prenosimo ceo vodič koji je Jelena Kozbašić sastavila na sajtu Klima101.

Kako dani postaju topliji, priroda oko nas se budi – ne buja samo vegetacija, već se nakon zimskog mirovanja pojavljuju i oprašivači koji su od suštinske važnosti za održavanje biodiverziteta. Međutim, da bi vaša bašta ili lokalni park bili jaki i zdravi, takvi treba da budu i ovi insekti koji oprašuju biljke. Kako da im budete dobar komšija u proleće?

Preskočite prolećno čišćenje vrta

Iako je početkom ove nedelje Srbija prošla kroz nalet zahlađenja, temperature postaju sve prijatnije. Samim tim možda merkate grabulje i lopate razmišljajući da se primite na posao i pripremite zemlju za sadnju.

Ipak jedna od najboljih stvari koju možemo da uradimo za oprašivače u ovo doba godine jeste – da ne uradimo ništa. Što, priznaćete, ide na ruku i nama samima.

Kada su bubice aktivne, sklonište pronalaze u hrpama opalom lišća i među osušenim grančicama. U klimatskim zonama kao što je naša u kojima živa u termometru pada ispod 10 stepeni Celzijusa tokom određenog perioda godine, baštenski otpad predstavlja ključno stanište za oprašivače.

S obzirom na to da je brojnost pčela i drugih korisnih insekata u padu širom sveta zbog zagađenja, urbanog razvoja i klimatskih promena – svaka aktivnost kojom doprinosimo poboljšanju kvaliteta njihovog života se računa. A nekada je zaista potrebno malo: suzdržavanje od prolećnog čišćenja vrta.

Sadite biljke bogate nektarom i polenom

Bilo da imate veliko dvorište na selu ili malu terasu u gradu, u skladu sa vremenom i prostorom kojim raspolažete možete zasaditi biljne vrste sa dosta nektara i polena kako bi pčele i drugi oprašivači mogli da imaju bogatu i raznovrsnu trpezu.

U sklopu projekta BeeConnected izrađena je publikacija o biljkama koje uspevaju u kontinentalnoj klimi, nisu zahtevne i dostupne su u našim rasadnicima i poljoprivrednim apotekama – a koje istovremeno spadaju i u omiljenu hranu marljivih i nezamenljivih insekata. Uostalom, oprašivači nama obezbeđuju u proseku svaki treći zalogaj koji pojedemo, pa zašto ne bismo i mi njih nahranili?

To možemo postići pomoću začinskog i lekovitog bilja, ali i voća i povrća. Autorka publikacije, Sabina Kerić, podelila je biljke u tri grupe: drvenaste, žbunaste i jednogodišnje, sezonske biljke.

Na spisku se, između ostalih, nalaze: kajsija, bela breza, trešnja, javor, jabuka, šljiva, bagrem, pasiji trn, ribizla, dren, hrizantema, komorač, malina, šeboj, jorgovan, matičnjak, nana, žalfija, ruzmarin, korijander, krastavac, šlajer, bundeva, kukurek, maslačak, neven, suncokret…

Obezbedite oprašivačima izvor vode ako ste u mogućnosti

Naravno, utočište i hrana nisu jedine potrebe insekata – neophodna im je i voda. Primera radi, leptiri, koji su najbrojniji oprašivači posle pčela, okupiće se i hidrirati u lokvama ili plitkim bazenima.

Ukoliko tako nešto nemate na raspolaganju, već samo balkon, izvor vode možete im napravite pomoću plastične flaše, podmetača od saksije i kanapa ili metalne žice.

Najpre čep zalepite za podmetač od saksije. Na grlu plastične flaše izbušite tri-četiri rupice, kroz koje će teći voda, a na dnu još dve, kroz koje ćete provući kanap ili metalnu žicu kako biste okačili pojilicu. Kada završite majstorisanje, plastičnu flašu napunite vodom, zavrnite čep i okrenite je naopačke. Postavite pojilicu napolje, idealno blizu zelenila i u senci. Pored oprašivača, vodu koja će napuniti podmetač od saksije mogu da piju i ptice, a ovo im posebno mnogo znači pri velikim vrućinama.

Po potrebi dopunjavajte pojilicu.

Izbegavajte hemijske pesticide

U svom letu sa cveta na cvet, pčele mogu pored nektara i polena da pokupe i određene količine pesticida. Trovanje može da ih košta života ili da im prouzrokuje reproduktivne probleme što dovodi do manjeg broja potomstva, a podsećamo – njihove populacije su već veoma ugrožene.

No, to ne znači da treba da birate između zaštite svojih zasada od štetočina i spašavanja oprašivača od hemikalija. Postoje alternativni načini za suzbijanje neželjenih gostiju u vrtovima – od upotrebe komposta do spreja na bazi belog luka.

Rešite se invazivnih vrsta

Koliko je bitno da uzgajate autohtone vrste u svojoj bašti, toliko je bitno i da odstranite invazivne poput ambrozije. Njihovo širenje je jedan od glavnih uzroka promene u zajednicama oprašivača i njihovim interakcijama sa biljkama.

Ako korovi nadjačaju ključne autohtone vrste ili njihov nektar i polen insekti ne mogu da koriste, to će negativno uticati na njih i posledično smanjiti njihovu raznovrsnosti i brojnost. Sa druge strane, određene invazivne vrste mogu da pruže oprašivačima resurse za ispašu, a shodno tome njihov uticaj biće potpuno suprotan – populacije bubica biće raznovrsnije i brojnije.

Ali kako je pokazalo jedno istraživanje, dok domaće biljke kontinuirano „hrane” insekte, uljezi to čine samo tokom određenog, kratkog vremenskog razdoblja, ostavljajući ih gladnim pre i posle cvetanja.

U međuvremenu, trebljenje invazivnih vrsta, kao i sve ostale mere koje biste preduzeli u svrhu pomoći oprašivačima – blagonaklono deluje i na vegetaciju u vašem vrtu i širi ekosistem, stvarajući simbiozu ljudi i njihove životne sredine.

Izvor: Klima101, autorka: Jelena Kozbašič