Ovo je najlekovitija biljka: Koristi se u jelima, a ujedno je divan ukras na terasi
Majčina dušica je podjednako poznata i u medicini i u kulinarstvu. Kao tradicionalan začin koristi se od pamtiveka za variva i razne supe kao i za umake od paradajza.
Timijan, ime po kojem je majčina dušica poznatija, je grmolika biljka iz porodice Labiatae, poreklom iz mediteranskih zemalja, posebno pogodna za kamenjarke.
Kao i sve ostale kamenjarke voli suvo tlo i potpuno osunčan položaj. Uzgaja se na otvorenom prostoru u priobalju, ali i na kontinentu. Prednost joj je niski rast i nezahtevnost. Ima prijatan miris; neki kultivari mirišu na limun, a pogodna je za sušenje.
Često se zbog svog patuljastog i grmolikog rasta koristi za popunjavanje pukotina na starim kamenim zidovima ili među kamenjem kojim je popločena dvorišna staza. Najviše treba paziti na dobru drenažu jer biljke za kamenjare uspevaju samo na propusnim tlima gde nema opasnosti od ustajale vode.
Majčina dušica ima guste sitne cvetne grozdove u ružičastim nijansama. Majčina dušica je lekovita biljka koja ne sadrži nijedan štetan sastojak. Latinski naziv ove biljke je Thymus serpyllum, a u narodu je poznata kao bakina dušica, divlji bosiljak, i poljski ili vrtni timijan.
Rod timijana obuhvaća oko 330 i ceo jedan niz ukrštenih vrsta. Lekoviti sastojci majčine dušice nalaze se u cvetu i listu. Iz tog razloga, uvek pripazite kako je berete, nikada je nemojte čupati, već je režite nožem ili makazama.
Vreme berbe majčine dušice je od maja do septembra.
Primena: za kamenjare, balkone i terase, između pukotina kamenog zida i vrtnih staza
Napomena: Pre cvetanja beru se stabljike, vežu u vezice i okače na toplom i provetrenom mestu. Nakon cvetanja majčinu dušicu valja podrezati.
