Najbolje naučne fotografije iz 2020. godine
Prethodne godine svet je iznenadila i paralisala pandemija korona virusa, što je omogućilo da se dezinformacije rašire više nego ikada ranije. S jedne strane imali smo prikaz nauke kakva bi ona trebalo da bude. S druge, bili smo svedoci njenog unižavanja, ignorisanja i zloupotrebe u raznim teorijama zavere, političkim pokretima i težnjama pojedinaca za samopromocijom.
Ovo previše rasprostranjeno negiranje proverenih podataka, udruženo sa dugotrajno slepim i gluvim donošenjem važnih ekonomskih i društvenih odluka, dovelo je mnoge zemlje na ivicu zdravstvenog kolapsa 2020. godine. Zanemarivanje naučnih saznanja ne bi trebalo da se nastavi u budućem periodu, ali će do toga verovatno često dolaziti. Na tas će se i dalje stavljati naše zdravlje, održivost ekosistema, brojnost biljnih i životinjskih vrsta i mnogo toga drugog.
U podeljenom svetu, u kakvom živimo, moramo se podsetiti da on nije mnogo drugačiji od onoga na šta smo navikli – koliko god da su dezinformacije glasne i razmetljive, ne mogu se meriti sa lepotom i snagom informacija dobijenih pomoću trezvenog razmišljanja.
Povezani članci
Mnogi poznati časopisi, kao što su Nature ili National Geographic, nedavno su objavili liste najboljih naučnih fotografija iz 2020. godine. Pogledajte neke od njih i sami zaključite da li veću vrednost imaju pouzdanost, proverljivost i marljivost, ili zapaljive populističke manipulacije.
Bašta ječma
Ova staklena bašta, podignuta na vulkanskoj podlozi Islanda, funkcioniše bez emisije štetnih gasova u atmosferu. U njoj može da naraste do 130.000 modifikovanih jedinki ječma. Kompanija ORF Genetics uzgaja ih da bi dobila epidermalne faktore rasta, koji imaju primenu u mnogim oblastima, uključujući proizvodnju kozmetike. Geotermalnu energiju i toplotu obezbeđuje obližnja stanica Svartsengi.
Životinja duga 45 metara
Apolemija je vrpčasta i prozirna sifonofora, morsko stvorenje koje se sastoji od zooida. Ove male višećelijske životinje obavljaju različite funkcije u koloniji i tako stvaraju superorganizam. Ranije se verovalo da sifonofore mogu da narastu do 40 metara, ali je rekorder sa fotografije pomerio tu granicu za još pet. Pronađen je u blizini obale Australije i verovatno predstavlja najdužu životinju na svetu.
Sunce u velikoj rezoluciji
Zahvaljujući teleskopu Danijel K. Inouje, podignutom na Havajima, prošle godine smo dobili prikaz Sunca koji nikada nije bio zabeležen u tako velikoj rezoluciji sa Zemlje. Na fotografiji se može videti vrela plazma koja izbija iz unutrašnjosti zvezde, a smeđe linije pokazatelj su gde se ona hladi i tone.
Korona virus
Američki istraživači, zaposleni u Laboratoriji Rocky Mountain Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, jedni su od prvih koji su zabeležili virus SARS-CoV-2 među ćelijama čoveka obolelog od kovida-19. Fotografija je nastala pomoću elektronskog mikroskopa, a boja je dodata da bi se jasnije odvojio virus (obojen žutom) od ljudskih ćelija (ružičasta).
Razvoj ribe klovna
Embrionalni razvoj ribe klovna, zabeležen u toku njenog prvog, trećeg (ujutru i uveče), petog i devetog dana, nagrađen je prošle godine na Nikonovom takmičenju fotomikrografije. Na prvom prikazu se može videti čak i trag sperme na vrhu jajeta, dok je na poslednjem zabeležen izgled embriona nekoliko sati pre nego što će se izleći. Najzahtevniji zadatak za fotografa Danijela Knopa bio je da dobije jasne obrise svakog detalja tokom dugog beleženja razvoja, uprkos pomeranjima embriona.
Krokodil na skeniranju
Paleontolog Lorens Vitmer skenira današnje životinje da bi uspešno rekonstruisao i protumačio anatomiju izumrlih dinosaurusa. Smrznuto truplo sijamskog krokodila sa fotografije, objavljene u magazinu National Geographic, jedno je od mnogih trupala životinja koja su tokom protekle dve decenije podvrgnuta CT skeniranju u bolnici O’Blenes u Ohaju.
Solarne ćelije na balonu od sapunice
Naučnici sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kralj Abdul iz Saudijske Arabije napravili su toliko male i tanke solarne ćelije da se mogu održati čak i na balonu od sapunice.
Kraj teleskopa Aresibo
Naučna zajednica ispratila je prethodnu godinu i jednim tužnim prizorom. Teleskop Aresibo, koji je dugo vremena bio najveći radio teleskop sa pojedinačnom sfernom antenom na svetu, srušio se početkom decembra u Portoriku. Njegova više od 800 tona teška platforma pala je sa visine od 150 metara na disk, obeležavajući kraj građevine koja se pojavila čak i u filmu o Džejmsu Bondu. Aresibo je svakako trebalo da se rasformira posle pucanja dva kabla, za koje je procenjeno da se ne mogu popraviti bez velikog bezbednosnog rizika. Gravitacija je ipak bila brža i odnela je pobedu.
Životinja koja ne diše
Prošle godine je mala H. salminicola proglašena prvom višećelijskom životinjom koja ne udiše kiseonik. Ona je parazit, napada ribe i crve, a prilikom proučavanja naučnici su utvrdili da je u potpunosti izgubila mitohondrijsku DNK, neophodnu za disanje. Način na koji dobija energiju još uvek je nepoznanica.
Plankton
Na fotografiji nekoliko milimetara vode iz Lionskog zaliva, sve vrvi od života. Sićušan živi svet na njoj je plankton, koji ima ključnu ulogu u održavanju vodenih ekosistema.
Praistorijski crteži u Amazoniji
Stena duga gotovo 13 kilometara otkrivena je u kolumbijskom delu amazonskog basena 2020. godine. Drevni stanovnici ove oblasti koristili su je poput platna, na kom su nacrtali na hiljade životinja, ljudskih figura, otisaka šaka, geometrijskih šara i drugih motiva. Kao izvor crvene boje poslužio je oker, pigment koji se često upotrebljavao u praistorijsko vreme. Crteži su stari oko 12.000 godina i predstavljaju jedno od najznačajnijih arheoloških otkrića.
Presek ćelija raka
Ćelija raka prerezana jonskim zrakom pruža naučnicima detaljan uvid u njen poprečni presek. Trougaono udubljenje, koje se takođe može videti na fotografiji, trag je koji je zrak ostavio na podlozi.
Pčela sa osobinama ženki i mužjaka
Veća vilica i antena okrenuta unapred prisutne su kod ženki pčela, dok je manja vilica i antena okrenuta unazad obeležje mužjaka. Jedinka sa fotografije ima obe karakteristike i izgleda kao da su posredi dve životinje spojene u jednu. Ovakvo retko stanje podele polnih osobina po osi simetrije poznato je kao ginandromorfija, i do sada je primećeno kod insekata, ljuskara, zmija, pa čak i ptica.
Mikroorganizmi sa usana
Trilioni mikroorganizama naseljavaju telo čoveka. Kolonija sa fotografije izolovana je i kultivisana od uzorka uzetog sa usana jedne žene. Istraživanja su pokazala da ljudi koji se često ljube razvijaju slične mikrobiome.
Tasmanijski đavo pod ultraljubičastim svetlom
Prošle godine smo saznali da pojedini australijski sisari, poput kljunara, bilbija i vombata, svetle plavom bojom ukoliko se u mraku obasjaju ultraljubičastim svetlom. Poznato je da tu osobinu imaju ribe, amfibije, ptice i reptili, ali je veoma retka kod sisara. Zato je vest da tasmanijski đavo može da svetli u mraku dočekana kao još jedna senzacija u nizu. Kod ovih crnih torbara fenomen su prvi zabeležili radnici zoo-vrta u Ohaju.
Ploveća čestica u obliku broda
Uprkos tome što je velika samo 30 mikrometara, i odštampana pomoću 3D štampača, čestica u obliku broda uspešno plovi. Istraživači su je premazali metalom i postavili u hidrogen peroksid, što dovodi do hemijske reakcije i stvaranja gasa koji brodić gura napred.
Naslovna fotografija – Paolo Verzone, nationalgeographic.com
Povezani članci
Ostali članci
