Ova “najgora biljka na svetu” će srušiti cenu kuće, a možda i kuću: Širi se i kod nas, a stigla je kao ukrasna biljka

Poreklom iz istočne Azije, gde su je u vulkanskim predelima pod kontrolom držali prirodni neprijatelji, u Evropu je stigla u 19. veku kao egzotična ukrasna biljka – japanski dvornik (Reynoutria japonica).

Cenjen zbog brzog rasta i velikih, srcolikih listova, sadjen je u parkovima i baštama. Međutim, bez prirodnih predatora i sa izuzetnom sposobnošću prilagođavanja, izmakao je kontroli.

U Srbiji je zabeležen kao invazivna vrsta krajem 20. i početkom 21. veka, prema podacima stručnih institucija i evropskih baza invazivnih vrsta (poput EASIN sistema), i danas je prisutan u urbanim sredinama, uz rečne tokove, puteve i zapuštena zemljišta. Uglavnom je dospevao kao ukrasna biljka, ali se brzo proširio u prirodi i počeo da se ponaša agresivno u ekosistemima.

Šta je zapravo japanski dvornik i zašto je tolika pretnja?

Na prvi pogled, japanski dvornik sa svojim šupljim, člankovitim stabljikama koje mogu narasti i do tri metra u visinu podseća na bambus. Međutim, njegova prava snaga krije se ispod zemlje. Biljka stvara gustu i razgranatu mrežu podzemnih stabljika, takozvanih rizoma, koji predstavljaju srž problema. Ti rizomi mogu da se šire i do sedam metara u širinu i tri metra u dubinu, a čak i najmanji odlomljeni deo, ne veći od nokta, može izrasti u novu biljku.

Upravo ta snaga rizoma čini ga destruktivnim. Lako pronalazi i najmanje pukotine u betonu, asfaltu, odvodnim cevima i temeljima zgrada. Vremenom te pukotine širi i uzrokuje ozbiljna strukturna oštećenja. Njegova agresivnost ne staje na infrastrukturi – na površini formira guste, gotovo neprobojne sklopove koji zasenjuju sve oko sebe, gušeći autohtone biljne vrste i drastično smanjujući biodiverzitet. Biljkama ispod oduzima svetlost, vodu i hranljive materije, stvarajući pravu biološku pustinju, prenosi Miss7.

U Britaniji ruši vrednost nekretnina za petinu

Koliko je problem ozbiljan, najbolje pokazuje situacija u Velikoj Britaniji, gde se japanski dvornik smatra nacionalnom pošasti. Prisustvo ove biljke na parceli može smanjiti vrednost nekretnine i do 20%. Na prosečnu cenu kuće u Ujedinjenom Kraljevstvu, to znači gubitak od oko 75.000 funti, odnosno više od 88.000 evra.

Banke i hipotekarne institucije često odbijaju da odobre kredite za nekretnine na kojima je prisutan japanski dvornik, dok se ne dostavi profesionalni višegodišnji plan uklanjanja. To prodaju takvih kuća čini veoma otežanom. Iako u Srbiji situacija još nije dostigla taj nivo, stručnjaci upozoravaju da se zbog brzine širenja ove invazivne vrste problem mora shvatiti ozbiljno.

Borba s dvornikom: maraton, a ne sprint

Uklanjanje japanskog dvornika je izuzetno težak, dugotrajan i često frustrirajući proces. Obično košenje ili čupanje nadzemnih delova nije dovoljno, a ponekad može i pogoršati situaciju. Biljka iz preostalih rizoma razvija nove izdanke, a i mali komadi stabljike mogu stvoriti nove kolonije ako dospeju u vlažno tlo.

Efikasne metode suzbijanja

Najuspešniji pristup gotovo uvek podrazumeva kombinaciju metoda i dugogodišnju upornost.

Mehaničko uklanjanje i herbicidi

Samo košenje nije rešenje, ali može biti početni korak. Stručnjaci preporučuju košenje u junu, zatim čekanje da biljka ponovo izraste, pa tretiranje mladih izdanaka herbicidom. Najefikasnije je tretiranje krajem leta ili početkom jeseni, kada biljka povlači hranljive materije u rizome. Tada sistemski herbicid dospeva i u korenski sistem.

U primorskim i toplijim područjima pokazalo se da određene rezultate daje i tretiranje morskom vodom, kao i primena vodene pare i ključale vode.

Održivost i troškovi

Studije sprovedene u Evropi pokazuju da su najjednostavnije metode često i najefikasnije i najodrživije. Tretiranje listova glifosatom ima najmanji negativan uticaj na životnu sredinu i relativno niske troškove u poređenju sa iskopavanjem ili fizičkim uklanjanjem. Mehaničke metode, poput iskopavanja bagerom ili prekrivanja folijama, skupe su i nose rizik od daljeg širenja biljke zbog rasipanja fragmenata rizoma.

Zato borba protiv japanskog dvornika zahteva strpljenje, preciznost i dugoročni pristup – jer se potpuni uspeh retko postiže u jednoj sezoni.