Da li su pečurke materijal budućnosti?

Razne stvari smo tokom istorije koristili kao gradivne materijale, ali sada bi pečurke mogle da postanu dragocene u tu svrhu.

O čemu se tačno radi pisala je Jelena Kozbašić za portal Klima101, što prenosimo u celosti u nastavku.

Na gljive u ishrani smo navikli – pravimo od njih pite i rižoto, pohujemo ih, dodajemo u soseve za pastu…

Ali pečurkasti organizmi ispod zemlje kriju jedan poseban adut koji bi mogao da učini proizvodnju brojnih dobara, neophodnih za modernog čoveka – zelenijom.

U pitanju je micelijum.

Ova razgranata mreža međusobno isprepletanih vlakana nalik paučinastom korenju, koju pod našim nogama formiraju gljive, pomaže nam u borbi protiv klimatskih promena skladišteći ugljen-dioksid. Povrh toga, takođe bi mogla da bude ključni gradivni element bioplastike, pa čak i vaše lampe, stolice ili patika.

Zrno po zrno – pogača, micelijum po micelijum – sto

Van šerpe i tiganja, gljive nisu gosti čijem biste se dolasku na vaša vrata radovali – uobičajeno se javljaju bez našeg poziva i kontrole u vidu buđi, tankog zelenkasto-crnog sloja po limunu koji smo predugo držali nepojedenim ili po zidovima usled vlage.

Ali ovo carstvo ne mora nužno da ima lošu reputaciju u našim domovima, i to zahvaljujući dizajnerima koji od micelijuma „uzgajaju” nameštaj. U tom slučaju, ne samo da se ne biste ljutili da vam gljive dođu u dom, već biste ih svojevoljno uneli.

Čvrste bele stolice i prelepi stolovi sa belom površinom deluju kao svaki drugi komad nameštaja, napravljen od drveta ili čak mermera. Ipak, oni su daleko od običnih, izrađeni su u potpunosti od znatno prostijih i potencijalno mekših sastojaka nego što biste pomislili: micelijuma, poljoprivrednog otpada i mikroorganizama.

Iza ove linije stoje kompanije Ecovative i Biomason, a sve je počelo od jedne naizgled jednostavne ideje: da niti micelijuma mogu da izgrade penasti materijal poput onog koji se koristi za zaštitu elektronike u kutijama. Uz malo toplote i pritiska, micelijum očvrsne do te mere da može da izdrži i težinu čoveka.

Ali potencijal korišćenja gljiva u industriji nameštaja ne staje na stolovima i stolicama: interdisciplinarni tim studenata sa Univerziteta Monaš iz Australije uzgajao je micelijum u laboratoriji na temperaturama oko 20-25 °C. Gljivama su obezbedili hranljive materije od organskih ostataka kao što su ljuske pirinča, ugalj, kafeni talog i odbačeni tekstil.

Dobijena vlakna micelijuma ubacivali su u kalupe i potom pekli na 90 °C kako bi zaustavili dalji rast. Rezultat njihovog rada su inovativna rasveta i zidne pločice.

Nameštaj i dekoracija od micelijuma nisu ništa manje estetski lepi ili izdržljivi u odnosu na one koje već posedujete. A njihova dodatna korisnost razotkriva se na kraju životnog veka: nasuprot komadima niskog kvaliteta koji ne mogu da se recikliraju pa godinama zatrpavaju deponije, produkti od micelijuma su biorazgradivi.

Veoma luksuzna imitacija kože dolazi sa vertikalne farme gljiva koja se napaja sa 100% obnovljive struje

U aprilu 2021. godine, čuveni brend Adidas izbacio je na tržište svoj popularni model patika Stan Smith – ali proizveden od imitacije kože na bazi micelijuma.

Prema sopstvenim navodima, koristeći prirodne materijale, Adidas želi da razvija proizvode koji na kraju mogu da se vrate prirodi udaljavajući se tako od upotrebe ograničenih resursa zasnovanih na fosilnim gorivima koji iscrpljuju planetu.

Stan Smith Mylo uradili su u saradnji sa proizvođačem neobičnog materijala Mylo koji predstavlja održivu alternativu za kožu. Kako se navodi, Mylo pruža jednako vanvremensku estetiku i luksuzan osećaj prave kože bez negativnog uticaja uzgoja stoke.

Krave rastu i hrane se godinama da bi na kraju, zarad kožne jakne ili cipela, završile u klanicama. Sa druge strane, micelijum je spreman za proizvodnju različitih odevnih dodataka za manje od dve nedelje na vertikalnoj farmi koja se napaja sa 100% obnovljivom strujom.

Za micelijum u svom asortimanu su se, pored Adidasa, odlučile i druge modne marke kao što su Stella McCartney, Ganni i Lululemon. Lista uključuje proizvode za koje biste očekivali da budu proizvedeni od kože poput torbi i novčanika, ali i podmetač za jogu.

Prema pisanju organizacije za zaštitu životinja PETA, doprinos prave kože zagađenju vode i emisijama gasova koji zagrevaju atmosferu veći je od bilo koje veganske, pa i sintetičke, kože.

Domaći istraživači otkrivaju: Prirodni insekticidi na bazi makrogljiva mogli bi da zamene neke sintetičke insekticide

Kako pišu istraživači sa Univerziteta u Kragujevcu u svojoj studiji objavljenoj u septembru prošle godine, poljoprivredni gubici uzrokovani različitim bolestima i aktivnošću štetočina u razvijenim zemljama dostižu 30–40%, a u zemljama u razvoju čak 60–80%.

Sintetički insekticidi su decenijama dominantan vid suzbijanja insekata u poljoprivrednoj proizvodnji i zaštiti prehrambenih proizvoda. Međutim, njihovo učestalo i prekomerno korišćenje ne dolazi bez negativnih posledica: tako primera radi dolazi do zagađenja i medicinskih rizika, a pojedine ciljane vrste razvijaju otpornost na hemikalije. Dodatno, sintetički insekticidi nepovoljno utiču na korisne insekte među kojima su i mnogima omiljene – pčele.

Ali kako ističu stručnjaci iz Srbije, neke jestive i medicinske gljive dokazano poseduju insekticidna svojstva. Tako kukuruzni žišak može da se efikasno suzbija uz čuvenu lisičarku (Cantharellus cibarius), dok ekstrakt vrste Fabisporus sanguineus predstavlja larvicid protiv komaraca žute groznice (Aedes aegypti) koji je, pored domaćih komaraca, najzastupljeniji kod nas.

Micelijumska pena je jednako jaka, lagana, fleksibilna i jeftina kao polistirenska

Mikroplastika predstavlja čestice plastike manje od 5 milimetara što je čini manjom i od susama. Nastaje razgradnjom plastičnih predmeta. Procenjuje se da svako od nas u svoje telo unese oko 250 grama mikroplastike godišnje. To je otprilike pun tanjir jednog potencijalno toksičnog materijala čiji je uticaj na naše zdravlje još nedovoljno istražen.

Međutim, mnogo plastičnih predmeta mogu da budu proizvedeni na drugačiji način i uz drugačije sirovine. S obzirom na štetnost plastike, naučnici nastoje da otkriju alternative koje bi se raspadale u prirodi i samim tim, bile bezbednije po nas i naše okruženje. Jedna od tih alternativa jeste i micelijum.

Od njegovih vlakana u kombinaciji sa konopljom dobija se materijal za pakovanje nalik jednom od najkorišćenijih tipova plastike, polistirenskoj peni. Nju ste viđali npr. u pakovanjima u kojima ste možda nekada dobili jelo koje ste naručili iz restorana. Micelijum ne samo da je lagan – svojom težinom, mogućnošću oblikovanja i proizvodnjom – već je i cenom konkurentan plastici.

Uz jednake troškove, od micelijuma se proizvodi alternativa za polistirensku penu koja je jaka, hidrofobna i otporna na plamen. I nadasve – biorazgradiva.

Ali ovaj njen benefit u određenim situacijama može da postane mana. Zbog biorazgradivosti, pakovanje od micelijumske pene može da potpuno nestane u roku od svega mesec dana što ne odgovara velikim kompanijama čiji artikli prelaze velike razdaljine.

Mada postavlja se pitanje: da li je zaista potrebno da nam potrepštine za kuću stižu sa drugog kraja sveta?

Uostalom, čak i da micelijumska pena ne zaživi, postoje i druga polja na kojima bi micelijum mogao da zameni plastiku, npr. za proizvodnju tankih bioplastičnih filmova, a sudeći prema savremenim istraživanjima, gljive bi mogle da nam zaleče i rane.

Narastajuća klimatska kriza primorava čovečanstvo da napusti fosilna goriva. Ali to ne povlači sa sobom samo razvoj čistih izvora energije. Treba da se razvijaju i visokokvalitetni, održivi materijali sa niskim ili nultim karbonskim otiskom. Potencijal gljiva da budu jedan od nosilaca zelene budućnosti je veliki, a na nama je da ih prigrlimo u svojoj svakodnevici – a ne samo u kuhinji.

Izvor: Klima101, autorka: Jelena Kozbašić