Tristan da Kunja: Najizolovanije naseljeno ostrvo postaje centar velike zaštićene površine okeana

Zamislite malu zajednicu ljudi odsečenu od svega i zamislili ste žitelje ostrva Tristan da Kunja. Prema poslednjem popisu stanovništva, 244 ljudi živi u Edinburgu Sedam Mora, jedinom naselju na ovom ostrvu vulkanskog porekla. Broj životinja, međutim, znatno premašuje predstavnike najizolovanije ljudske populacije na svetu.

Sa nekoliko manjih ostrva u blizini, Tristan da Kunja stvara arhipelag koji je od najbližeg afričkog kopna udaljen oko 2400 kilometara. Kao takav, pravi je mamac za mnoge pingvine, foke, kitove, ajkule i druge životinje.

Više desetina miliona ptica, na primer, naseljava litice arhipelaga usred južnog Atlantika. „Vazduh izgleda kao da se crni od dima“, rekao je Džonatan Hol, predstavnik Kraljevskog društva za zaštitu ptica, opisujući njihovo sletanje na Tristan u sumrak. Na obližnjem Nedostižnom ostrvu živi i endemska vrsta najmanje ptice trkačice na svetu.

Morske dubine koje se pružaju svuda unaokolo posebno su bogatstvo. Dok se stanovnici Edinburga Sedam Mora opuštaju u jedinom kafiću Albatros, ili koriste usluge male škole, pošte, bolnice i ne baš sjajnog interneta, njihovo plavo okruženje nedavno je postalo poznato širom sveta.

U saradnji sa vladom Velike Britanije, čijim teritorijama pripada, i brojnim organizacijama poput Nacionalne geografije, Tristan je uspešno postao deo Plavog pojasa, programa posvećenog očuvanju morskih površina.

Plan, koji je stupio na snagu dvanaestog novembra, napravio je od vodenih kapaciteta ostrva četvrtu po veličini zaštićenu morsku površinu na svetu i najveću u Atlantskom okeanu. U oblasti velikoj gotovo koliko tri Velike Britanije ribarenje će biti u potpunosti zabranjeno, a ostrvljani će od vlade dobiti pomoćne patrole da bi mogli uspešno da vrše nadzor zaštićenog područja.

Tristanci su odavno poznati kao veliki zaštitnici prirode. Svesni su da od nje zavise više od bilo koga drugog i ponosni su što su deo Plavog pojasa. Izvoz tristanskog jastoga, koji čini 80% prihoda, sprovode prema načelima održivog razvoja, a ranije su već zaštitili više od 50% zemlje. Sada su to uradili i sa 90% vodenih površina.

Međutim, iskorišćavanje prirodnih resursa znači mnogo ako gotovo sve što se koristi dolazi iz uvoza, dok brodovi, uprkos tome, pristaju veoma retko. Lanac snabdevanja namirnicama nije bio najsjajniji ni pre pojave kovida, a na ostrvu nije neuobičajeno da se ostane bez voća i povrća.

„Trenutna prosečna plata na Tristanu je oko 275 funti mesečno (kada se odbiju porezi i penziono). Uvozna dobra u najudaljenijoj zajednici na svetu mogu koštati od 75 do 95% više nego u Južnoj Africi ili Ujedinjenom Kraljevstvu. Dok ostrvljani sa dobrodošlicom dočekuju program i žele da odigraju svoju ulogu u zaštiti životne sredine, oni pokušavaju da održe korak sa inflacijom i poboljšaju svoj skromni životni standard“, napisao je Džejms Glas, predstavnik Tristana da Kunje, objašnjavajući da je veliki deo spomenutih finansijskih problema rešen pomoću donacija.

U nedavnoj studiji Univerziteta u Kaliforniji i Udruženja Nacionalna geografija došlo se do rezultata da bi zabrana ribolova na 5% površine okeana, ili više od toga, mogla dovesti do značajnog povećanja globalnog ulova u budućnosti. Zaštita raznolikosti živog sveta takođe je važna. „Imamo deset godina da zaštitimo 30% okeana ako želimo da zaustavimo izumiranje vrsta“, rekao je Enrik Sala, istraživač Nacionalne geografije.

Poput biljaka i životinja na kopnu, vrstama koje se intenzivno love u vodi neophodan je predah i mogućnost da obnove brojnost. Bogatstvo se posle toga preliva iz zaštićenih oaza u prostor na kom se ribolov nesmetano odvija. Zaštićeno područje oko Tristana da Kunje pomoći će, između ostalog, da se očuvaju šume podvodnih algi, kojih nema hiljadama kilometara u blizini, i jedno od kritičnih mesta za razmnožavanje modrulja.

Program Plavi pojas, kojim je to omogućeno, deo je ambicioznog plana Velike Britanije da doprinese zaštiti 30% morske površine o kojoj Sala govori. Da bi se uspešno sproveo na Tristanu, bilo je potrebno oko pet godina planiranog ulaganja i rešavanja problema. Međutim, Sala ističe da su nam potrebne i manje zaštićene površine u pojedinim ključnim mestima velikog izlova, kakvo je, na primer, Mediteran. Trenutno je samo oko 8% morskih površina zaštićeno u svetu, a potpuna zabrana ribolova primenjuje se na svega 2,6% zaštićenih područja.

Izvori: tristandc.com, nationalgeographic.com, bbc.com

Naslovna fotografija – pogled na Edinburg Sedam Mora i vode Atlantskog okeana (mapcarta.com)