Zašto na Bohinj, a ne na Bled

Slovenija uvek nije dobra ideja, ali odlična ideja. Sadržaja ima dovoljno, bilo da želite da se družite sa alpakama, prošetate među krošnjama drveća, opustite se u odličnim banjama ili se odlučite za kratak gradski odmor u Ljubljani. Ovo je i zemlja brojnih restorana sa Michelinovim zvezdicama, kao i jedne od najgenijalnijih kuvarica na planeti – Ane Roš.

Ipak, ovoga puta nećemo se baviti pre svega gastronomijom ili gradovima, već prirodnim lepotama.
Kada su u pitanju, često se sete dva jezera – Bledsko i Bohinjsko. Prvo pomenuto, Bledsko jezero, nalazi se na oko dva i po sata vožnje od Zagreba i ako ga posetite, nećete požaliti.
Potpuno je prilagođen roditeljima sa malom decom, tako da lako možete napraviti potpuni krug oko jezera, odnosno prošetati oko 5 kilometara. „Nedostatak” jezera je njegova popularnost, koja sa sobom nosi česte gužve, a tu su i brojni restorani i prodavnice, tako da, ako ipak želite autentičnije iskustvo, Bohinjsko jezero je bolja opcija.
Udaljeno je samo pola sata vožnje prema Kranjskoj Gori i najveće je prirodno slovenačko jezero.
U poređenju sa Bledom, Bohinj deluje „originalnije“, manje komercijalno, i svako ko želi – ovde će postići zen.
Po ovom jezeru moguće je prošetati i kružnom stazom, ali nije u potpunosti pogodna za porodice sa bebama u kolicima, pa je nosiljka za bebe bolji izbor. Sama staza je znatno duža od one oko Bleda – proteže se na nešto više od 11 kilometara. Nije ni teško ni zahtevno, ali ipak vredi preći taj put ako niste baš u formi…

Ono što je šteta propustiti je pogled na jezero kako ga vide ptice. O ovoj mogućnosti brine žičara koja ide do skijališta Vogel, a povratna karta za nju košta 29,50 €.
Nažalost, ja se lično nisam vozio u njemu, mada svi koji su istakli da je prilično strm, pa ko ne voli visinu treba dvaput da razmisli pre nego što uđe u njega. Kada se popnete tamo, možete uživati u restoranu, a deca imaju pristup igralištu.
Kada ste već tamo (ne na vrhu, već pored jezera), svakako vredi otići do vodopada Savice, piše novinar Punog kufera.
Od jezera do vodopada potrebno je samo da se prođete nekoliko kilometara slikovitim putem, dok ne dođete do velikog parkinga usred šume. Tamo se može kupiti i karta za obilazak vodopada (3€ za odrasle), a do vodopada se stiže za nešto manje od pola sata hoda, odnosno s obzirom na broj stepenica – bolje rečeno penjanje. Ali, dobro, vredi, jer iako je prošlo mnogo godina, prizor vodopada koji „puca“ iz stene i danas mi je živ. Vodopad je i izvor Save Bohinjke i zajedno sa Savom Dolinkom čini reku Savu.

To je sve za sada. A za još doživljaja sedite u auto i pravac Bohinj!