Uživajte u prazničnoj kupovini, ali pazite na svaki klik

Bliži se praznična sezona, mnogima omiljeno doba godine, vreme darivanja. Ovo je ujedno i period godine koji donosi više opasnosti na internetu, posebno kada je u pitanju online kupovina, zato hajde da se osvrnemo na najčešće zamke. Evo nekoliko smernica koje će vam pomoći da novogodišnju kupovinu obavite bezbedno.

Navike potrošača širom sveta su se u poslednjih par godina znatno promenile. Jedno globalno istraživanje koje je obuhvatilo 9.000 potrošača u devet zemalja pokazuje da je procenat novogodišnjih poklona koji se kupuje preko interneta porastao sa 31 odsto 2019. na 46 odsto 2021. godine.

Prilikom onlajn kupovine treba posećivati samo poznate i proverene e-trgovine, ali i tada treba otvoriti četvore oči. Naime, jedna od učestalih prevara podrazumeva korišćenje kloniranih sajtova koji izgledaju isto kao legitimni, pa kupci bivaju obmanuti da unesu broj kreditne kartice na pogrešnom mestu. Proverite da li adresa počinje prefiksom https i da u njoj nema nekog slova viška ili manjka (na primer, Amanzon umesto Amazon). Pre nego što prvi put poručite robu sa novog sajta, proverite ga na internetu – postoje brojne liste lažnih e-prodavnica koje su osnovane radi prevare.

Kupovina poklona putem interneta zaista ima brojne prednosti, ali joj treba pristupiti s velikom pažnjom. Jedna od uobičajenih prevara je lažni imejl od kurirske službe da ste dobili neki paket, a da biste videli o čemu se radi traži se da kliknete neki link. Ako to uradite ne proveravajući od koga je imejl, velika je verovatnoća da ćete preuzeti virus koji krade osetljive lične podatke kao što su lozinke za e-banking. U pitanju je klasičan primer takozvane fišing prevare, koja spada u socijalni inženjering jer zloupotrebom ljudskih slabosti navodi korisnike na određenu radnju.

Budite oprezni i ako dobijete obaveštenje da je Deda Mraz baš vama namenio neku nagradu, na primer, karte za utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022. godine. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi mamci već kruže na internetu i savetuju da ih obavezno ignorišete, jer su mnogi baš na ovaj način obmanuti uoči prošlog Mundijala u Rusiji. Umesto ulaznica dobijali su virus koji je krao podatke.

Kad je u pitanju elektronska pošta, za početak postavite sebi nekoliko pitanja. Da li poznajete pošiljaoca i da li njegova adresa deluje regularno? Ukoliko se traži da kliknete na neki link, pređite mišem preko njega. Ako se iznad pojavi drugačija adresa od one koja je napisana, sigurno je u pitanju prevara. Budući da pandemija još uvek traje, budite posebno sumnjičavi prema imejlovima koji obećavaju neke ekskluzivne informacije na tu temu, kao i prema svakom tekstu sa slovnim i gramatičkim greškama.

Na kraju, s posebnim oprezom tretirajte elektronske čestitke, jer ih kriminalci koriste da i u njih smeste virus. Nikada ne otvarajte priloge i linkove koje ste dobili od nepoznatih pošiljalaca.

Kako biste sačuvali svoje podatke, novac i reputaciju edukujte se o ovim i drugim rizicima na platformi Kutak za bezbedan net koju je kompanija A1 Srbija pokrenula sa ciljem da doprinese elementarnoj digitalnoj pismenosti svih generacija, ukaže na različite digitalne pretnje i načine odbrane.

Fotografije: Unsplash