Banja Luka nadohvat ruke
Piše: Filip Milosavljević
Ime Banja Luka prvi put se pominje u spisima iz 1494. godine, a ono zapravo znači „Banova livada“ ili „Banova dolina“ na obalama reke Vrbas. Celo naseljivanje ove oblasti prvi put je i započelo od obala te reke, gde se danas nalazi tvrđava Kastel. Ona je nekada služila kao zaštita od svih neprijateljskih naleta, a danas predstavlja najstariji istorijski spomenik u gradu, gde svi meštani i posetioci rado šetaju i gde se tokom letnje sezone održava nekolicina zanimljivih festivala na otvorenom.
Uprkos nešto lošijem vremenu, prilikom šetnje gradom primetilo se da u njemu nema previše užurbanosti i nervoze, već da je svakodnevni tempo prijatan i nenametljiv. U arhitekturi se mogu videti razni istorijski uticaji, a ovde je važno pomenuti ime Svetislava Tise Milosavljevića. U pitanju je srpski oficir koga je kralj Aleksandar I Karađorđević proglasio za ministra saobraćaja, što mu je omogućilo pokretanje nekoliko kapitalnih projekata. Među njima su izgradnja Pančevačkog mosta i drugog koloseka na železničkoj pruzi Beograd-Zagreb.
Ono što ga vezuje za Banja Luku je postavljenje za namesnika tadašnje Vrbaske banovine. Izabran je zbog svoje marljivosti i energičnosti i to se i videlo pokretanjem raznih projekata za razvoj banovine. Za sobom je ostavio mnoge zadužbine, poput Banske palate, Banskog dvora i Narodnog pozorišta, a kumovao je i Sabornom hramu. Njegov spomenik nalazi se naspram ovog hrama, a on je i jedan od dvojice ljudi u današnjem velikom grbu Banja Luke, pored Petra Kočića.
Petar Kočić rođen je blizu Banja Luke, a tu je živeo tek nešto pred kraj života, gde je odigrao značajnu ulogu u pokretanju lista Otadžbina. Zbog svoje političke delatnosti čak je i tamnovao jedan kratki period, ali je ipak pomilovan. Danas se priznaje njegov značaj, centar Banja Luke krasi park posvećen njemu, gde se nalazi i spomenik i jedna zanimljiva vrsta cveta. U pitanju je vatrena crveno-žuta lala čiji je zvaničan međunarodni naziv Banja Luka i koja je veoma tražena u Holandiji, pa čak i u Americi.
Ako ima nečega oko čega ne treba nikako brinuti u Banja Luci, to je da ćete ostati gladni i žedni. Izbor domaćih specijaliteta, počevši od nezaobilaznih ćevapa, preko raznih vrsta pita do jakih deserta, zaista je veliki. Porcije su izdašne gde god da se odlučite da sednete, tako da se spremite za veliku šetnju za sagorevanje kalorija nakon toga. Na put obavezno povedite društvo, jer imaćete gde da izađete uveče i da se provedete. Tu su opcije za ljubitelje skoro svih vrsta muzike, samo razmislite šta bi vam najviše prijalo to veče i pustite atmosferu da vas pridobije.
Za još veće opuštanje prilikom ovog putovanja pobrinuo se celodnevni izlet van grada, koji je obuhvatio mnoge prirodne lepote. Započeli smo ga odlaskom do Krupe na Vrbasu, čije će vas prirodno okruženje osvojiti na prvi pogled i zvuk. Nakon gradske vreve i žurbe, uživanje u ovakvoj atmosferi biće vam i više nego dobrodošlo, u šta sam se i sam uverio. Prizor i zvuk vode će vam umiriti sva čula, a ukoliko ogladnite, gostoljubivi meštani pripremaju sveže uštipke koje možete probati u slanoj ili slatkoj varijanti. Od njih takođe možete pazariti zanimljive domaće proizvode poput meda od maslačka, nekoliko vrsta brašna koje sami pripremaju u okolnim vodenicama, ili domaćeg sirupa od zove.
Nakon što smo se jedva odvojili od predivnih prizora, produžili smo do Jajca. Ovaj grad nosi epitet „kraljevski“, jer je bio prestonica bosanskih kraljeva, a u njemu je krunisan i poslednji od njih, Stjepan Tomašević. Grad je prepun istorijskih i kulturnih spomenika iz raznih perioda, a izdvojiću muzej AVNOJ-a u kome je održano čuveno drugo zasedanje 29. novembra 1943. godine. Jugonostalgičari nikako ne bi trebalo da propuste ovaj grad.
Poslednja poslastica drugog dana bio je odlazak do Janjskih otoka, prirodnog rezervata na reci Janj. Bojim se da vam tu lepotu i osećaj jedinstva sa prirodom neću moći opisati rečima, tako da ostaje preporuka da pogledate fotografije i tamo obavezno svratite ako možete. Izdvojite i malo vremena za ručak, gde pored roštilja i uštipaka ponudu čini autentična lokalna pastrmka sjajnog ukusa.
Pored svega navedenog, kao deo prve organizovane ture koju je agencija Kontiki pokrenula iz Beograda, upriličen nam je i svečani prijem kod gradonačelnika Banja Luke Igora Radojičića i nakon toga preukusni ručak. Uživali smo u autentičnim ćevapima, a potom i u piti od jabuke sa sladoledom od vanile. Zahvalnost za organizaciju i druženje ide Ani Milo, vodičima Ivani i Vladimiru, kao i Ireni Stupar. Dobra vest je da se ovakve ture organizuju svakog vikenda iz Beograda, tako da se uvek možete odlučiti za nešto drugačiji produženi vikend.
