Našli smo mesto sa kog kao na dlanu vidite Budvu i početak Boke: Kralj Aleksandar ovde ima česmu koja krije priču

Ma kako previše rabljena sentenca, ipak je nemoguće popeti se na terasu novog prijevorskog hotela Ruzmarin, a da nam, kao neki recitatorski, filmski soundtrack, pogled ne začini njegoševska: “Ko na brdo, ak’ i malo, stoji, više vidi no onaj pod brdom…”
Odavde se jasnije vidi i priroda i društvo; i Budva i početak Boke; i složenost istorije i svemoguća budućnost; živopisna narav komšiluka ali i moć vizije i sloge tek jednog porodičnog gazdinstva- Rađenović…

Prijevor je centar vrlo specifičnog energetskog kruga čijim radijusom od 2 km, po svom izboru, možete doći do žarišta Budve, do Manastira Podlastva ili do morske pene.
Kroz istoriju ovaj deo Budve bio je branik starom gradu i ostatku obale, a brojne materijalne dokaze o tome zatekla je vojska 1954. kada je krčila magistralni, pa topliški put (veliki rovovi za artiljerijsku bateriju i njihovu municiju, otvor za izbacivanje topovskih i ostalih projektila, i sl.).
Svetost i bitnost ovog puta vrlo brzo je svima bila jasna 1979. kada je zbog zemljotresa tada još makadamska topliška cesta bila jedina spojnica delovima primorja i Crne Gore uopšte.
Od makadamskog do puta kakvog danas znamo preko svetski kluba Top Hill do centra Budve, velikim delom su došli Prijevorčani sami, dajući sopstvenu zemlju za javno dobro bez ikakve opštinske ili državne nadoknade.
Slično je bilo i sa strujom, Prijevor je zajedničkim trudom i složnim ulaganjem meštana jedno od prvih elektrifikovanih budvanskih sela.

Kralj Aleksandar i česma

Moć složne zajednice im je donela čak i vodu, pa je u vreme nastajanja regionalnog vodovoda ovdašnje prilično malobrojno stanovništvo samo sakupilo novac za potrebe svog mesnog dela vodovodne trase i priključka.
Predhodnica regionalnom vodovodu je vrlo zanimljiva priča koja nije dovoljno poznat događaj čak ni u samoj Crnoj Gori.
Naime, prilikom posete Kralja Aleksandra Karađorđevića Miločeru, organizovan je doček povorke preko topliškog puta i tada je odlučni Prijevoranin u narodnoj nošnji, sa čazbenom bocom prijevorske lozovače, izašao pred kralja sa molbom da im reši pitanje vode.
Kralj tom prilikom obećava meštanima rešenje i mada većina okolnih sela i budvanskih velmoža nije pridavala vere tom obećanju, 1936. stiže preduzimač po kraljevom uputu i selo dobija vodu.
Na samoj izvorskoj česmi i dalje stoji zubom vremena oštećena ploča koja svedoči o tom poklon-činu kralja Aleksandra.

Stablo od 5 metara

Ono što raste oko te česme je i divlje i bajkovito čudo- šuma od stotinak starih hrastova o kojima su već pisali novinari i putopisci. Najstariji među hrastovima, Zelenjak, ima stablo obima od skoro 5 i po’ metara i zasigurno je star više vekova. Porodica Rađenović je pre više godina organizovala ekološki kontrolisano krčenje šume od opasnog bršljanja koji je ugrožavao dalji život viševekovnih hrastova. U toku je obrada okolnog prostora i sanacija starih seoskih puteva do šume, kako bi se i gostima hotela i svim zainteresovanim ljubiteljima prirode, osposobilo i učinilo udobnim ovo izletište, a sve na ekološki prihvatljiv i održiv način.

Pored te gospodske samoorganizacije kojom su izvojevali sebi i struju i vodu i put, meštani ovog dela Budve kroz istoriju jednako postojano važe za majstore gostoprimstva. Pa smo tako uživali i u ovom hotelu Ruzmarin u savršenom pogledu, hrani, piću i gostoprimstvu. Tu nam je bio bazen, spa centar i zdanje čija je priča počela još pre 4 veka.
“Umetnost povratka sebi”, je slogan ovog hotela i zaista, kada sedite na ovom mestu, uživaćete sve i da sedite sami u svakom trenutku.