Nojšvanštajn: Najlepši dvorac Nemačke koji je sagradio mentalno bolesni kralj
Kada se priča o tome koji je najlepši dvorac na svetu, često se pominje Nojšvanštajn u Nemačkoj iza kog se krije zanimljiva priča.
Ovaj dvorac je simbol romantizma 19. veka. Nalazi se u južnoj Bavarskoj, na visokom brdu, okružen šumovitim padinama, a posetiocima se pruža prekrasan pogled na bavarske Alpe, piše Punkufer.
Gradnju raskošnog dvorca finansirao je kralj Ludvig II Bavarski u čast obožavanog kompozitora Riharda Vagnera.
Nasledivši tron s tek 18 godina, novac je trošio na megalomanske umetničke i arhitektonske projekte.
Ovo je kasnije upotrebljeno protiv njega kao dokaz da je lud, zbog čega je strpan u mentalnu bolnicu.
Mnogi istoričari danas sumnjaju u podatak da je uistinu bio lud, a njegova rođaka carica Elizabeta (Sisi) tvrdila je kako je bio samo ekscentrik koji je živio u svetu snova.
Ludi kralj Ludvig
Dvorac koji je trebalo da bude kraljev dom na kraju nije doživeo tu svrhu. Kralj je umro 1886. godine, pre nego što je dvorac dovršen. Nedugo nakon toga, dvorac je izgrađen do kraja i otvoren za javnost.
Kraljeva smrt nikad nije do kraja razjašnjena. Njegovo telo pronađeno je u jezeru Starnberg, u čijoj vodi i danas stoji spomen krst.
Zbog činjenice da je inače bio dobar plivač, njegova smrt nije mogla biti slučajna, stoga se veruje da je bila reč o samoubistvu ili ubistvu.
Kako god bilo, ostvario je još jednu, ovaj put poslednju želju. Nju je zapisao u pismu glumici Mari Dan-Hausman: ”Želim ostati večna enigma sebi i drugima.”
No, vratimo se na sami dvorac. Njegov naziv Nojšvajnštajn znači ”novi labudov kamen”. Tako ga je nazvao Ludvig, inspiriran Vagnerovom operom Lohengrin i srednjevekovnim likom labuđeg viteza.
Danas se u dvorcu nalaze i umetničke slike inspirisane i posvećene Vagneru.
Dvorac je mnogo manji nego što je Ludvig želeo
Uprkos Ludvigovim maštarijama od 200 soba, dvorac ih ima tek nešto više od desetak, jer je u tom trenutku gradnje jednostavno ponestalo novca.
Zanimljivosti soba su Recimo, spavaća soba s krevetom i baldahinom dizajniranim za jednu osobu. Naime, Ludvig II se nije ženio, niti je to planirao.
Štaviše, iz dnevničkih zapisa otkriveno je da je celi život patio zbog homoseksualne orijentacije koju nije smeo da izrazi. U skladu s time, zamislio je svoj krevet kao stvarno samo svoj.
S prozora sobe pruža se pogled na reku s vodopadom, nad kojom dve stene povezuje Marijin most, posvećen Ludvigovoj majci.
Jednako tako, s mosta se posetiocima pruža prekrasan pogled iz vazduha na celi dvorac.
Prestolna dvorana inspirisana je istanbulskom Aja Sofijom i biblijskom egzotikom. Svojom lepotom zamalo odvraća pažnju od bitnog detalja: prestolna dvorana nema prestolje za kralja. Kako je on umro, ono nikad nije ni završeno.
Zahvaljujući svojoj izolovanoj poziciji, dvorac je preživeo razaralačke epizode oba svetska rata. Ne samo da ih je preživeo, već je u njima i ”učestvovao”.
Tokom Drugog svetskog rata i nacističke vladavine, u njemu su skladištene umetnine koje su nacisti predvođeni Alfredom Rozenbergom krali po Evropi.
Smatrali su ga sigurnim mestom budući da je blizu okupirane Austrije i daleko od Berlina koji privlači pažnju neprijatelja. Dvorac je time postao sedište Rosenbergove baze.
Dvorac kao inspiracija Dizniju i Kluniju
Umetnine su konačno pronađene zahvaljujući francuskoj kustoskinji koja se pretvarala da je kolaboracionistkinja.
Inspirisan nacističkim krađama umetnina i dokumentarnom knjigom Roberta M. Edsela, Džordž Kluni snimio je film Monuments men.
Reč je o jedinici koja je spašavala umetnička dela po Francuskoj, Italiji, Belgiji i Nemačkoj, često vrlo maštovitim metodama – nrp. postavljanjem lažnih natpisa ”Pazi, mine!” kako bi odvratila neprijatelja od približavanja vrednim zdanjima.
Nakon Drugog svetskog rata, dvorac se ”iskupio” za svoju ulogu čuvara ukradenih umetnina tako što su u njemu privremeno skladišteni arhivski spisi spašeni iz porušenog Minhena.
Godišnje ga poseti 1,3 miliona turista, što ga čini jednom od najpopularnijih turističkih atrakcija u Evropi. Na vrhuncu sezone, u letnjim mesecima, poseti ga i do 6000 posetilaca dnevno.
Zbog gužve koja nastane, oni bez prethodne rezervacije završe u redu čekanja i po nekoliko sati.
Ako imate osećaj da ste ga već negde videli – ne varate se. Dvorac je poslužio kao inspiracija Voltu Dizniju za njegove crtaće, a bajkovitost dvorca ovekovječio je i Lego.
Nemački ”graditelji” podigli su Lego verziju dvorca i okoline od 300 000 Lego kockica. Proces je trajao pola godine, a model je bio težak više od 300 kilograma.
Zateknete li se u Bavarskoj, nikako nemojte propustiti dvorac intrigantne prošlosti. Prošećite njegovim odajama i provjerite sami koliko je Ludwig II bio lud, a koliko možda samo strastven i neshvaćen.
