Ova mala ostrvska država zabranila je kremu za sunčanje i naplaćuje svakom turisti 100 dolara

U svetu u kojem se mnoge destinacije bore sa prekomernim turizmom i posledicama koje on ostavlja po prirodu, jedna mala država usred Pacifika pokazuje da drugačiji pristup nije samo moguć, već i neophodan.

Reč je o Palauu, ostrvskoj zemlji u srcu Mikronezija, koja je postala globalni primer kako se priroda može staviti ispred profita — i kako turizam može postojati, a da ne uništava ono zbog čega ljudi uopšte dolaze.

Palau čini više od 500 ostrva i ima tek oko 21.000 stanovnika, ali njene odluke odjekuju širom sveta mnogo snažnije nego što bi se očekivalo od jedne tako male zemlje. Umesto da prirodne resurse koristi do iscrpljivanja, Palau je izabrao suprotan put: strogu zaštitu mora, koralnih grebena i celokupnog podvodnog sveta, prenosi n1info.ba.

Još 2009. godine ova država je donela odluku koja je tada delovala gotovo radikalno — postala je prva zemlja na svetu koja je zabranila komercijalni izlov ajkula u svojim vodama, formirajući nacionalno utočište za ove morske predatore. Nekoliko godina kasnije, 2015. godine, otišli su još dalje i uspostavili jedno od najambicioznijih morskih zaštićenih područja na planeti, stavljajući čak 80 odsto svoje ekskluzivne ekonomske zone pod zaštitu od ribolova, rudarenja i industrijske eksploatacije.

Ali ono što Palau čini posebno zanimljivim nije samo zaštita prirode „na papiru“, već način na koji su pravila ušla u svakodnevni život posetilaca. Turizam je ovde dobrodošao, ali pod jasnim uslovima — i uz ideju da svako ko dođe mora da razume gde dolazi.

Jedan od najprepoznatljivijih primera je takozvana „ekološka zakletva“ koju svaki turista dobija pri ulasku u zemlju. Ona nije samo simbolična poruka, već deo zvanične politike odgovornog turizma. Posetioci se obavezuju da će čuvati prirodu, ne ostavljati otpad, ne dirati morski svet i ponašati se u skladu sa pravilima koja štite osetljive ekosisteme.

Još jedan korak koji je izazvao pažnju širom sveta jeste zabrana određenih krema za sunčanje. Odluka je doneta nakon što su istraživanja pokazala da hemikalije iz kozmetike, koje dospevaju u more sa kože kupača, imaju ozbiljan uticaj na koralne grebene i morski život.

Posebno su problematični sastojci poput oksibenzona i oktinoksata, koji se nalaze u velikom broju klasičnih proizvoda za zaštitu od sunca. Naučne studije ih povezuju sa oštećenjem DNK korala, poremećajem razvoja i ubrzanim izbeljivanjem grebena. U popularnim turističkim zonama, gde svakodnevno hiljade ljudi ulaze u more, koncentracija ovih supstanci može postati alarmantna.

Jedan od ključnih trenutaka koji je ubrzao donošenje zakona bila su istraživanja sprovedena u čuvenom „Jezeru meduza“, jednom od najneobičnijih prirodnih fenomena na svetu. Ovaj zatvoreni morski ekosistem, u kojem žive milioni zlatnih meduza koje su se razvijale izolovano hiljadama godina, nalazi se pod zaštitom UNESCO i smatra se jednim od najosetljivijih prirodnih lokaliteta na planeti.

Kada su naučnici u vodi i organizmima u ovom jezeru pronašli tragove hemikalija iz krema za sunčanje, postalo je jasno da čak i najudaljeniji i najzaštićeniji ekosistemi nisu imuni na uticaj čoveka. To je bio trenutak kada je Palau odlučio da deluje još strože.

Od 2020. godine na snazi je zabrana prodaje i uvoza krema za sunčanje koje sadrže štetne hemikalije. Lista zabranjenih supstanci obuhvata deset jedinjenja, a kontrola je veoma striktna — proizvodi se mogu oduzeti već na ulazu u zemlju, dok su kazne za kršenje pravila finansijski ozbiljne.

Pored regulacije proizvoda, Palau je otišao i korak dalje u redefinisanju odnosa između turista i prirode. Svaki strani posetilac pri ulasku u zemlju plaća taksu za očuvanje prirode, poznatu kao „Pristine Paradise“ naknada. Iako iznos nije simboličan, njegova svrha jeste jasna: prihod ide direktno u zaštitu mora, koralnih grebena i biodiverziteta.

Zanimljivo je da ova taksa važi za sve buduće posete — jednom kada je platite, ne plaćate je ponovo. Time Palau zapravo podstiče povratak odgovornih turista, a ne masovni dolazak posetilaca koji zemlju vide samo jednom i ostave trag bez posledica po sebe.

Dodatno, Palau je proširio sistem zaštite i na ugrožene vrste poput ajkula, manta, dugonga i napoleonske usnjače. Njegove vode danas su dom za više od 1.300 vrsta riba i oko 700 vrsta korala, što ga svrstava među najbogatije morske ekosisteme na svetu.

Suština celog modela je jednostavna, ali ambiciozna: ekonomija ne može postojati bez očuvane prirode. U Palauu se turizam ne posmatra kao neograničen izvor prihoda, već kao resurs koji mora da se čuva ako želi da traje.

U vremenu kada se mnoge popularne destinacije suočavaju sa zagađenjem, pretrpanim plažama i uništenim prirodnim lokalitetima, Palau pokazuje da je moguće postaviti granice — i da upravo te granice mogu postati najveća vrednost jedne zemlje.