Salaši: Pod dudovima svega na volju

Vojvođanski salaši pravo su mesto za ljubitelje dobrog „natenane” zalogaja. Oni svojom domaćinski toplom atmosferom čine da se osećaš kao da si svratio kod svojih na selo, a autentičnim ambijentom vraćaju u vremena kad se nije živelo „instant”. Uz dekor poput đerma, pitomih pasa i lenjih mačaka, poželjan je svakako i debeli ’lad u kome se udobno sleže hrana i razigravaju razne teme…

Jedno takvo etno-gazdinstvo nadomak Sombora može se pohvaliti hladom koji prave raskošni dudovi zasađeni pre 100 godina. Otuda i naziv mesta Sedam dudova. Jedan od njih „pozirao je” u spotu Zdravka Čolića Šljive su rodile.

„Čola je zapravo ovde snimio dva spota. Raspitivali su se i drugi… Njih smo odbili, ali najveću zvezdu ovih prostora i mog detinjstva, jednostavno nisam mogla. Nije to mnogo proslavilo salaš, ali kao uspomenu na to lepo druženje nazvali smo jedan desert Šljive su rodile. Ponosni smo na naše dudove. Od njih pravimo i rakiju, ali, nažalost, jedan je stradao u udaru groma”, priča vlasnica gazdinstva Vojislava Vukša.

Vlasnica Vojka je, kažu, u vojvođanski ambijent unela i malo duha Londona u kome je kratko živela. Ipak, salaš je autentično vojvođanski, ograđen starim tarabama, s velikim ambarom, čardakom, štalom i naravno kućom u kojoj je restoran.

„Salaš smo kupili pre deset godina za relativno male pare, premda je kuća i tada bila zdrava. Kad sam ugledala imanje na tri jutra, zaboravila sam u sekundi da sam bila veliki protivnik kupovine takvog objekta. Tri godine je ovo i ugostiteljski prostor. Polako rastemo, ulažemo konstantno. Imamo već prenoćište, a u planu je da od ambara napravimo još dve sobe, a od štale salu za urbana venčanja u seoskom stilu.”

Tu se okuplja somborski krem, a dolazili su i austrijski i nemački grofovi. Česti su gosti i lovci, kao i porodice s decom koja ovde od rekvizita za igranje imaju samo (i ne samo) u današnje vreme zanemarenu – livadu! 

„Nemamo neku posebnu reklamu. Priča o nama ide od usta do usta tako što se hvali naša hrana. Najpre je to bila klasična vojvođanska kuhinja s dosta testenina i više vrsta paprikaša. Ipak, pokazalo se da gosti više vole na primer rebarca, ćuretinu i sarmice u vinovoj lozi, a kad nema burgera koje smo eksperimentalno uveli, nastaje drama. U principu, trudimo se da bude nešto i „na kašiku” poput supe, potaža, pasulja i kiselog kupusa. Dnevno nudimo šest-sedam jela, a trudimo se da meni osvežavamo da bude raznovrsniji, osluškujemo i anketiramo goste, ali obično dobijemo odgovor da ništa ne menjamo”, priča Vojislava.

U okviru salaša je bašta gde se gaje paradajz, paprika, žute i zelene tikvice, krompir, peršun. Nekad su imali i svoj „lebac”, a u planu je da ga ponovo prave kad prošire kuhinju. Kažu, kako budu rasli, biće sve bolji.

Salašu Sedam dudova se, kažu, gosti uvek vraćaju. To je najbolji poziv i onima koji nisu bili da dođu, možda nakon sadržajne šetnje zelenim Somborom ili pre odlaska u tamošnje čuveno pozorište.