Tajna visećih brodića Istre: Konstrukcije stare preko 100 godina odolevaju vremenu i zadivljuju turiste

Dok hodate uskom stazom uz more u Savudriji, oči vam automatski odlaze ka horizontu. A onda, u jednoj tački, sve stane. Prizor ispred vas deluje nestvarno – šareni brodići vise nad morem, pričvršćeni za drvene stubove pobodene u kamenito dno. Voda ispod njih tirkizna je kao u tropskim krajevima, brodići ukrašeni veselim bojama, a stubovi izgledaju kao skulpture koje je vreme zaboravilo. Deluje kao pravi tropski raj. Ali ne, ovo je Istra. I ovo su grue.

Grue su tradicionalne drvene dizalice za barke – konstrukcije koje već više od sto godina prkose vetrovima i talasima na severozapadnoj obali Istre, od Savudrije do Karigadora. Mnoge od njih, kažu meštani, stare su i po 110 godina, i još im vreme ne može ništa. Drvo od kog su napravljene – bagrem ili akacija – se u ovim krajevima seče samo dva dana u godini, kada mu je vlakno najčvršće. Tada ono postaje gotovo neuništivo, kao kost. I tako ove vitke drvene konstrukcije stoje u plićaku, nepomične, pouzdane, autentične.

Svaka grua je drugačija, jer je svaka ručno pravljena od drveta koje je bilo pri ruci. Neke imaju dva stuba, neke tri, a pojedine i mali drveni krov.

U prošlosti, ove dizalice su služile ribarima da iz more izvuku svoje batane – male, ravne ribarske brodove sa ravnim dnom, koji je na podu imao staklenim prozorčić, kroz koji se noću, uz fenjer, osmatralo dno u potrazi za ostrigama. Taj prozorčić, mali ali dragocen, bio je prozor u svet pod vodom, u vreme kada sonar i GPS nisu postojali.

Danas batane najčešće miruju, a grue su uglavnom simbol – ali kakav! Vizuelno zadivljujuće, savršeno fotogenične, sa svakim novim godišnjim dobom menjaju boje, osećaj, svetlo.

Zahvaljujući entuzijazmu lokalne zajednice, Muzeja grada Umaga i podršci Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, grue su 2022. godine proglašene nematerijalnim kulturnim dobrom i upisane u Registar kulturnih dobara RH. Istraživanja ove jedinstvene tradicije započela su još 2016. godine, kada su stručnjaci krenuli u dokumentovanje, mapiranje i prikupljanje priča lokalnih ribara koji su ovo znanje prenosili s kolena na koleno.

Grue su svedočanstvo jednog vremena i domišljatosti ljudi koji su živeli u skladu s morem. Kako bi zaštitili svoje barke od vetra Garbina i plitkih, hridovitih obala, ribari su morali smisliti sistem koji neće zahtevati luku – i uspeli su. Prve inspiracije došle su iz Austro-Ugarske, iz čeličnih dizalica na svetionicima. Ali Istrani su svoj odgovor pronašli u prirodi – u drvetu, jednostavnom i genijalnom.

Danas se razlikuju dve vrste grua – savudrijski i umaški tip. Savudrijski su jednostavniji, dok umaški često imaju dodatne detalje i krov. No svaka od njih nosi duh onog koji ju je napravio. Nema šablona, nema fabričke identičnosti. Samo priroda, znanje i vreme.

Ako se ovog leta zateknete u Istri, nemojte zaobići Savudriju. Ne samo zbog svetionika i zalaska sunca, već zbog ovih neobičnih drvenih konstrukcija koje vas podsećaju da su i brodovi, baš kao i ljudi, nekada morali da imaju dom iznad vode. I da su boje, i tradicija, i tišina – često ono što najduže ostaje u pamćenju.