Da li je “Tamo daleko” pesma Srba sa Krfa ili Hrvata iz Čilea? Stopirala je u pustinji Atakama, a meštanin joj otpevao (ne)poznate stihove

“Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija”. Ili nije Srbija nego “ljubav moja”? Postoji više verzija ove tradicionalne pesme, a koja je najstarija i originalna često budi polemike.

U našoj zemlji je poznata priča da je pesma “Tamo daleko” srpska tradicionalna pesma koja je komponovana na grčkom ostrvu Krf 1916. u znak sećanja na povlačenje Srpske vojske kroz Albaniju tokom Prvog svetskog rata. Postoji više verzija teksta pesme, a sve se završavaju sa „Živela Srbija!”.

Međutim, ono što malo ljudi u Srbiji zna jeste da pesmu “Tamo daleko” već decenijama pevaju Hrvati iz Južne Amerike, posebno iz Punta Arenasa u Čileu gde je veliki broj doseljenih Hrvata iz Dalmacije.

Na jednog takvog je naletela srpska biciklistkinja na jednoj teškoj deonici u Atakama pustinji kada je stopirala jer je imala peh sa biciklom, a povezao ju je upravo Čileanac poreklom iz Hrvatske koji joj je otpevao dobro poznatu pesmu.

Na jednoj izuzetno teškoj deonici u Atakama pustinji imala sam peh na bajsu i morala sam da stopiram kako bih stigla u neko naselje gde postoji servis. Pokupio me je Čileanac hrvatskog porekla koji mi je otprvao Tamo daleko. pic.twitter.com/Ln12AHqTTg

— Snežana Radojičić (@biciklomposvetu) January 3, 2025

Snimak njegove verzije pesme u kojoj umesto “Srbija”, on govori “ljubav moja”, podelila je na društvenoj mreži X, a mi smo tim povodom još malo istražili istoriju ove pesme.

View this post on Instagram

A post shared by Geografski kutak (@geokutak)

Naime, krajem 19. veka, Hrvati iz primorskih krajeva su počeli masovno da emigriraju ‘preko okeana’ u potrazi za boljim životom, jer su Austrougari baš u to vreme sklopili sporazum sa Italijanima kojim su direktno ugrozili jednu od glavnih delatnosti Hrvata sa primorja – vinogradarstvo. Naime, bilo je dogovoreno da se poreski olakša uvoz vina iz Italije, čime se Hrvatima više nije isplatilo da isto proizvode. Tako su Hrvati i Španci krajem 19. veka naselili ovaj grad, te danas ‘na kraju sveta’ čak 50% stanovništva ima hrvatsko poreklo, navodi stranica Geokutak.

U tom periodu, ova verzija pesme “Tamo daleko” postala je pesma Hrvata iz Južne Amerike, a evo i teksta:

Tamo daleko,
Daleko kraj mora,
Tamo je selo moje,
Tamo je ljubav moja.

O zar je morala doć,
Ta tužna nesritna noć,
Kada si dragane moj,
Otiša u prvi brod.

Tamo daleko,
Daleko kraj mora,
Tamo je Mili moj dragi,
Tamo je moj pravi raj.

Ajdemo draga
Da sretno živimo mi,
jer mladost prolazi žurno,
i život taj nesretni.

Lejos, muy lejos,
alla en la orilla del mar,
esta mi tierra querida,
esta mi novia, mi amor.

Mi Punta Arenas,
Tierra de esfuerzo y de amor,
Cuando yo llegue a tus playas,
Renacerá el corazón.

Tamo daleko,
Daleko kraj mora,
Tamo je Vidova Gora,
Tamo je moj otok Brač.

Ko je autor pesme “Tamo daleko”

Identitet pisca i kompozitora pesme bio je nepoznat decenijama. Nekoliko pojedinaca je tvrdilo da su prvobitni autori pesme. Pojedini su tvrdili da je Milan Buzin, kapelan Drinske divizije, komponovao i napisao pesmu. Drugi su tvrdili da je kompozitor Dimitrije Marić, hirurg Treće poljske bolnice Šumadijske divizije. Postojale su tvrdnje da je Mihailo Zastavniković, učitelj iz Negotina, prvobitni kompozitor i pisac pesme i da je čak objavio jednu verziju 1926. godine.

Istoričar Ranko Jakovljević otkrio je 2008. da je Đorđe Marinković, muzičar amater iz sela Korbovo kod Kladova, prvobitni pisac pesme i kompozitor. Komponovao je Tamo daleko na Krfu 1916. i preselio se u Pariz posle Prvog svetskog rata, gde je osigurao autorska prava na pesmu 1922. godine. Preminuo je 1977. godine.

U Večernjim novostima od 15. oktobra 1915. godine u članku „Balkanska garda” u dva navrata se navode reči refrena ove pesme koju peva jedini preživeli vojnik Valandovskog pokolja, muzičar romske nacionalnosti. Ovo ukazuje na mogućnost da je pesma u nekom drugom obliku postojala i pre 1916. godine i da je na Krfu verovatno adaptirana.

“Tamo daleko” na sahrani Nikole Tesle

Nikola Tesla preminuo je od srčanog udara u 87. godini života u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela. Posmrtni obred za Teslu održan je u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhtenu, gde su se u to oba povremeno obavljala i pravoslavna služba, a sahrani je prisustvovalo oko 2.000 ljudi, između ostalog istaknuti naučnici, dobitnici Nobelove nagrade, jugoslovenski i američki zvanočnici.

Posmrtni obred za Teslu održan je u Katedrali Svetog Jovana Bogoslova na Menhtenu, gde su se u to oba povremeno obavljala i pravoslavna služba, a sahrani je prisustvovalo oko 2.000 ljudi, između ostalog istaknuti naučnici, dobitnici Nobelove nagrade, jugoslovenski i američki zvaničnici.

Po Teslinoj želji, izrečenoj u godinama pre smrti, izvedene su dve pesme – prvo Šubertova kompozicija “Ave Marija”, a potom i srpska pesma “Tamo daleko”.

I dan danas postoji snimak Tesline sahrane širom interneta, koji ne prikazuje autentičan tonski zapis, već je naknadno dodata muzika, ali da se zaista izvodila pesma “Tamo daleko” svedoči zvučni zapis koji je ostao sačuvan do današnjih dana u Njujorškom arhivu.