Izmislila je najomiljeniji začin bez kog ne može nijedna kuhinja na Balkanu: Uprkos teškom životu, iza sebe je ostavila veliko delo
Da je rođena u Americi ili Nemačkoj, Zlata Bartl bi verovatno bila Nobelovac. Osmislila je recepturu za “Vegetu”, najpopularniji začin koji je probio granice Balkana, ali njen životni put nije bio lak.
Zahvaljujući profesorki i naučnici Zlati Bartl u domaćinstvima u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire, jela su bila mnogo ukusnija.
Ko je bila Zlata Bartl, zvana “Teta Vegeta”?
Rođena je jednog prohladnog februarskog dana 1920. godine, u malom mestu Dolac kraj Travnika. Čak ni kao dete nisu je interesovale priče ili bajke, već – verovali ili ne – hemija. Njene ambicije su postale stvarnost odlaskom na fakultet u Zagreb. Tamo nije izučavala samo jednu oblast, već četiri! Hemiju, fiziku, matematiku i mineralogiju.
Bila je i poliglota – uz materinji jezik, Zlata Bartl govorila je još i engleski, nemački, španski, italijanski i francuski. Nakon studija, Zlata se vratila u Sarajevo gde počinje da radi kao profesorka, piše TRT Balkan.
Međutim, ovo je možda bio i njen najteži period života. Samo jedno pogrešno shvaćeno školsko putovanje u Italiju sve je promenilo.
Vlada Jugoslavije je, pogrešno protumačivši ovo putovanje, Zlatu lišila slobode i bacila u zatvor, gde je osuđena na dugih osam godina. Izdržala je 15 meseci u hladnom, surovom zatvoru.
Nakon što je obolela od tuberkuloze kostiju, uslovno je puštena, a usled ove bolesti patiće ostatak svog života.
Međutim, njenim mukama tu nije bio kraj.
Godine 1995. iz Sarajeva je krenula na putovanje za Zagreb, ne sluteći da će zbog velikog snega i zime tu zauvek i ostati. Nakon povratka, saznala je da je izgubila svoju prvu i poslednju ljubav, verenika Dragutina Štanfela.
Grob mu nikad nije pronađen, a Zlata Bartl je odlučila da posveti karijeri ostatak svog života.
Vreme je koristila proučavajući stručne časopise i publikacije, a njena stručnost privukla je u to vreme koprivničku kompaniju Podravka, koja je tražila hemijskog tehničara za laboratoriju.
Podravka je u to vreme tražila izum koji će kompaniju lansirati na sam vrh.
Ubrzo nakon toga, 1958. godine, predstavljena je Vegeta, koju je izumela ekipa na čijem je čelu bila profesorka Bartl, a zbog svog sastava ostao je i najznačajniji balkanski proizvod sve do danas.
I pored toga što su mnogi decenijama pokušavali da plagiraju ovaj tajni proizvod, niko nikada nije uspeo.
Iz Koprivnice, Vegeta je lansirana u svet, gde se pronašla na kuhinjskim policama širom pet kontinenata.
Iako je osvojila mnoge nagrade i priznanja, Zlata Bartl je ostala najpoznatija kao “teta Vegeta”, žena koja je ostavila trag u balkanskim domovima i čija je magija zauvek promenila svet ukusa.
