Na Balkanu je pamte po “Maratoncima”, a malo ko zna da je ova genijalna lepotica izumela WiFi, bluetooth i GPS
Hedi Lamar je bila boginja filmskog platna i genijalna izumiteljka kojoj treba da se zahvali svako ko danas koristi internet i mobilni telefon. A to je samo milioniti delić u slagalici njene kompleksne i fascinantne ličnosti koja je na simpatičan način dočarana i u našim „Maratoncima“. Povodom 8. marta prisetimo se ove genijalne lepotice koja je promenila svet u kojem živimo.
„E, vidiš, ova glumica je počela ovako. Gola u reci. Bez lažnog stida i srama, a sad je najpoznatija zvezda Holivuda – čuvena Hedi Lamar. Najbogatija glumica u svetu filmske umetnosti. Ima dve kuće sa bazenima, ima pet automobila ručne izrade, a sa dolarima i sa zlatom ne zna šta će. Ali nije se lažno stidela.“ Tako je u „Maratoncima“ pokojni Bora Todorović opisao holivudsku divu njenu čuvenu golišavu scenu iz filma „Ekstaza“.
U pauzama glamuroznog holivudskog života i snimanja revolucionarnih filmskih scena, Hedi Lamar je naporno radila na svojim izumima i stvorila tehnologiju potrebnu za kreiranje bluetooth, wi-fi, GPS tehnologije i mobilnih telefona.
„Najlepša žena na svetu“, fraza je koja se oduvek koristi za opisivanje holivudske glumice Hedi Lamar, ali ona je dokazala da je mnogo više od „lepog lica“. Hedi Lamar je široj javnosti poznata i kao inspiracija za Snežanu i Ženu-mačku, kao glumica sa šest brakova, prvim orgazmom na ekranu 1933. godine, ali i kao prva žena ikada koja je producirala svoje filmove.
Rođena je 1914. godine u Beču u dobrostojećoj jevrejskoj porodici kao Hedvig Eva Marija Kisler. Dobila je novo prezime od Luisa Mejera lično, nakon što je potpisala ugovor za MGM pre 81 godinu.
Internacionalnu slavu je stekla na filmskom platnu, ali se nije zadovoljila glumom. U pauzama tokom snimanja, ostajala je budna cele noći u svojoj kući i bavila se najdražim hobijem – pronalascima. U dokumentarcu koji nosi naziv „Bombshell: The Hedy Lamarr Story“ (Bombastična: Priča o Hedi Lamar) provlači se audio snimak u kom Lamar priča o ljubavi prema nauci, o propalim eksperimentima i uspesima, ljubavi…
– Ne radim na idejama. Dolaze same od sebe – govorila je svojevremeno glumica.
Svoj izumiteljski posao — razvijanje tehnološki važnih ideja — Hedi je tajno radila sa avangardnim klavirskim kompozitorom Džordžom Antilom. Njihov prvi zajednički pronalazak sprečavao je presretanje neprijateljskih radio signala sistemom takozvane „pametne“ modifikacije. Danas ovaj sistem poznajemo kao „frekvencijsko skakanje“.
Umesto emitovanja poruke putem samo jednog kanala, ona bi se nasumično premeštala i prenosila putem čak 88 kanala. Broj 88 nije slučajno izabran — patent je koristio valjak iz mehaničkog klavira za šetanje po 88 različitih frekvencija, a namena mu je bila zaštita radijski vođenih torpeda.
Ovakav sistem je špijunsko dešifrovanje ratnih poruka učinio maltene nemogućim.
U avgustu 1942. podine, patent je dobio broj 2,292,387. Lamar je navedena kao „H.K. Marki“, sa prezimenom koje je preuzela u drugom braku.
Ideja, međutim, nije usvojena tokom Drugog svetskog rata — delom zbog stereotipnog pogleda na Lamar kao glumicu. Kada je izumiteljski duo Lamar-Antil svoju ideju ponudio američkoj ratnoj mornarici, inženjeri su je odbili, rekavši da je sistem previše robustan, težak i nemoguć za upravljanje.
Njihov patent je ušao u praktičnu primenu tek dve decenije kasnije, kada ga američka vojska koristi na bojnim brodovima.
U godinama koje su usledile, mehanizam za frekvencijako skakanje postao je deo brzo razvijajuće širokopojasne tehnologije, kao osnove za gotovo svaki savremeni bežični uređaj. Frekvencijsko skakanje danas pruža brojne prednosti za bežičnu komunikaciju: ne samo da je, bezbedonosno gledano, neprobojno, već je i manje verovatno da će ometati susedne radio signale.
Iz svih ovih razloga, tehnologija koju je razvijala Hedi Lamar ključna je za razvoj bežične mreže kakvu poznajemo.
Vojska je usvojila njenu ideju, otkriva se u dokumentarcu, ali joj je rečeno da će veći doprinos državi doneti kao pin-ap devojka nego kao naučnica.
Tako je i bilo, sve do poslednjih dana njenog života krajem 90-ih. Od tada su se vesti proširile a Hedi Lamar je postala ikona među ženama koje se bave naukom, kao i u stripovima, igricama i spomenicima kulture.
Sve vreme mediji su se bavili njenim ljubavnim životom, s obzirom na to da se šest puta udavala i isto toliko razvodila, ne čudi zašto su svi tek početkom novog milenijuma saznali za bistar um glumice. Iako se priča o njenom izumu širila 1941, potpuno je ugašena tri godine kasnije kada je „Motion Picture Magazine“ prozvao Hedi na račun njene inteligencije. Sve se svodilo na to da je glumica „pravila i dizajnirala nove šešire“.
Međutim, iako je, objektivno gledano, broj ljudi koji svakodnevno koriste uređaje sa njenim izumom veći od broja onih koji su gledali njene filmove, Hedi Lamar je tek 1990-ih dobila priznanje za svoj doprinos bežičnoj komunikaciji.
Hedy Lamarr's patent filed 75 years ago today pic.twitter.com/OK2b0zZrsQ
— steve crandall (@tingilinde) June 10, 2016
Electronic Frontier Foundation je, 1997. godine, dodelila Hedi Lamar i Džordžu Entilu nagradu za rad na ranom obliku širokopojasne komunikacijske tehnologije. Hedi je prilikom primanja Pioneer nagrade rekla: „Pa bilo je vreme.“
U čast Hedi Lamar Nemci, Austrijanci i Švajcarci slave Dan izumitelja upravo na njen rođendan, 9. novembra svake godine.
Iako sputana rodnim normama svog vremena, Hedi Lamar je jednim patentom stavila trajni pečat na našu tehnološku (r)evoluciju. Iako nikada u životu nije dobila opšte priznato priznanje za svoje inovacije, njen uticaj svakodnevno oseća skoro svaki čovek sa mobilnim telefonom i pristupom internetu.
