4 modela vaspitavanja dece

Dragi čitaoci, ukoliko imate decu verovatno vam je poznato da model vaspitanja i te kako utiče na njihov doživljaj sebe i sveta. Nadamo se da ste se odlučili za onaj koji podstiče njihov rast i razvoj, jer će to umnogome odrediti dalji tok njihovog života. Važno je pravilno ih usmeravati i pronaći balans između prestrogog i preblagog pristupa. Naučnici se dugo bave ovom temom, i uspeli su da grupišu roditelje u 4 tipa, a više o tome pročitajte u nastavku.

Poznata je teza da je vaspitavanje dece najteži posao na svetu, posebno kada nemate prethodnog iskustva i sve vam je novo i nepoznato. Stoga ne čudi što roditelji nailaze na brojne izazove u želji da svoju ulogu ispune što bolje. Koliko god se trudili, uvek može bolje, osećaj krivice i brige nas nikada ne napušta. Kao što smo već spomenuli, analizirajući roditelje, istraživači su ustanovili da postoje različiti modeli vaspitanja, a to su: autoritativni, autoritarni, permisivni i zanemarujući. U redovima koji slede kroz karakteristike otkrijte kom tipu vi pripadate.

1. Autoritativni model

Povezani članci

5 najčešćih propusta majki dečaka

Evo zašto treba da spavate goli

Ukoliko se prepoznajete u nekoj od sledećih tvrdnji, verovatno ste na pravom mestu:

Verujete da decu treba držati na oku, a ne slušati.

Kada su u pitanju pravila, smatrate da je vaša reč zapovest.

Ne uzimate u obzir detetova osećanja.

Autoritativan roditelj smatra da dete treba da poštuje pravila bez izuzetka. Kada dete pita zašto, tipičan odgovor je: „Zato što ja tako kažem.“ Akcenat mu nije na pregovaranju, već na poslušnosti, te dete ne učestvuje u rešavanju izazova ili prepreka. Umesto toga, roditelj vodi glavnu reč i snosi odgovornost. Pored toga, poznat je po primeni kazne, a ne korigovanju ponašanja. Stoga, ne uči dete kako da sledeći put pametnije postupi, već želi da oseti da mu je žao što je pogrešilo. Kada odraste, dete vaspitavano po opisanom modelu postaje osoba koja se pridržava pravila veći deo vremena. Međutim, to ima svoju cenu. Jedan od glavnih izazova je nedostatak samopouzdanja, jer njeno mišljenje nije vrednovano u detinjstvu. Takođe, mogu se javiti znaci mržnje i agresivnog ponašanja. Fokus je na propustima roditelja, a ne na boljim izborima u budućnosti. Kako je autoritativan roditelj strog, odrasli se često služi lažima, kako bi izbegao kaznu.

2. Autoritarni model

Za razliku od autoritativnog roditelja, autoritarnog odlikuju sledeće karakteristike:

Ulažete puno napora u uspostavljanje i održavanje dobrog odnosa sa detetom.

Objašnjavate zašto očekujete da se dete tako ponaša.

Uvodite pravila i pojašnjavate posledice, ali pritom uvažavate osećanja deteta.

Kao što ste upravo mogli da pročitate, autoritaran roditelj postavlja granice i pojašnjava posledice lošeg ponašanja, ali želi da čuje i drugu stranu. Ima razumevanja za detetova osećanja, međutim stavlja mu do znanja ko se pita o svemu. Trudi se da razgovorom spreči nestašluke, a pohvalom ili nagradom podstakne dobro ponašanje. Naučnici smatraju da dete koje je odgajano po ovom modelu izrasta u odgovornog odraslog, koji izražava svoja osećanja i misli. Najčešće je reč o srećnoj i uspešnoj osobi, koja zna da donosi odluke i proceni rizike svojih postupaka.

3. Permisivni model

Ako se prepoznajete u jednoj od naredne 3 tvrdnje, vi primenjujete permisivni model vaspitanja:

Uvodite pravila, ali ih se ne pridržavate.

Uglavnom ne otkrivate posledice detetovog ponašanja.

Smatrate da dete najbolje uči kada se ne meša.

Permisivni roditelj je previše tolerantan, te se ozbiljno uključi u vaspitanje deteta tek kad nastane problem. Sklon je da pređe preko lošeg ponašanja uz komentar da je sve za decu. Čak i kada ukažu na posledice lošeg ponašanja, ne istraju do kraja. Ukoliko dete moli i kaže da to više neće raditi, ponovo mu je sve dozvoljeno ili može da izađe iz ćoška. Njegov pristup je pre prijateljski nego vaspitni, pa je spreman da sasluša dete, ali ne i da skrene pažnju na loše izbore ili postupke. Kada dete odraste, uglavnom ima problem sa autoritetima, i ne poštuje pravila. Takođe, kao odrasla osoba često nailazi na nedostatak samopouzdanja, ali i osećaj tuge. Mogu se javiti zdravstveni problemi, kao što je gojaznost ili loša higijena zuba.

4. Zanemarujući model

Za kraj, preostaje nam zanemarujući roditelj, koga opisuju sledeće osobine:

Ne postavlja pitanja u vezi sa školom i domaćim zadacima.

Uglavnom ne zna gde se i u kakvom društvu dete nalazi.

Ne provodi dovoljno vremena sa decom.

Nadamo se da se niste prepoznali u navedenim rečenicama, jer zanemarujući roditelj nije upoznat sa tim šta mu dete radi. Ne zadaje pravila, ne usmerava dete, niti posvećuje dovoljno ljubavi i pažnje. Smatra da će se dete samo odgajiti, te ne ulaže vreme i energiju kako bi zadovoljio detetove osnovne potrebe. On to često ne radi namerno, već su posredi zdravstveni problemi ili upotreba prekomerne količine lekova. Ukoliko problem potiče odatle, teško je očekivati da može da ispuni svoju roditeljsku dužnost. Ponekad prolazi kroz izazove druge vrste, kao što su posao, plaćanje računa i održavanje domaćinstva. Kao i dete odraslo po autoritativnom i permisivnom modelu, i ono kad poraste ispoljava manjak samopouzdanja i radosti. Takođe, ne postiže uspeh u učenju i sklono je nedoličnom ponašanju.

Opšti utisak za kraj jeste da je autoritaran model vaspitanja najdelotvorniji, i u tome se slažu i stručnjaci. Međutim, često dolazi do preklapanja 2 modela u zavisnosti od situacije. Ne treba se osvrtati na prošlost, već učiniti sve da se uspostavi prava mera ljubavi i poštovanja, uz čvrste granice do kojih dete može da ide.

Izvor: Very Well Family

Fotografije: Unsplash