Kako pomoći deci da lakše prihvate odbijanje?

Kao odrasli, svesni smo da je nemoguće izbeći odbijanje, bilo ono značajno ili svakodnevno. Navikli smo na njega kao deo puta i znamo da nas vreba iza svakog ugla. Međutim, kako to objasniti deci koja su doživala neuspeh na audiciji, u sportskom klubu ili nisu primljena na željeni fakultet? U tom trenutku njihove nade su raspršene, obeshrabreni su i tužni, čini se da nemaju dovoljno znanja ili talenta. Tada na scenu stupamo mi…

Uloga roditelja je veoma lepa, ali i složena. Svakodnevno se pred nas postavljaju pitanja i dileme, a mališani začas porastu, kreću u školu i svaki dan postaje izazov za sebe. Najlepši trenuci su bezbrižno maženje i grljenje, koje u tren oka zamene lupanje vratima, promene raspoloženja i prvi neuspesi. Tada treba zadržati pribranost i pružiti dovoljno ljubavi, podrške i razgovora. Ukoliko se pronalazite u priči, i niste sigurni kako da postupite sa detetom koje je doživelo neuspeh, možda vam koraci koji vas očekuju u nastavku mogu pomoći.

• Pokušajte da umirite dete

Prvi korak jeste da kreirate atmosferu u kojoj će dete moći da ispolji negativne emocije. Zatim, ukoliko je dete previše uznemireno, i blage reči ne pomažu, možete se poslužiti trikovima. Dajte detetu kockicu leda u ruke ili mu objasnite da diše tako što će jednu ruku držati na stomaku, a drugu na grudima. Važno je da dete duboko diše iz stomaka, sve dok se ne smiri. Vi se trudite da situaciju držite pod kontrolom, i pohvalite dete jer je dalo sve od sebe. Savet plus, obratite se mališanu sledećim rečima: „U redu je, dušo. Ništa strašno. Oboje znamo da si se baš potrudio/la.“

• Pomozite mu da sagleda situaciju

Zatim, pokušajte da razgovarate sa detetom. Recite mu da neuspeh ne doživljava lično. Uvek možete pozvati školu ili boravak, kako biste saznali šta se tačno desilo. Međutim, bolje je da se dete otvori, tako što ćete mu davati pitanja u vidu smernica. Odgovaranje će preusmeriti pažnju deteta sa neprijatnih osećanja na sam događaj. Dobro pitanje bi glasilo: „Šta se desilo? Ok, šta se desilo nakon toga? Šta misliš, zašto nisi primljen u tim?“

• Recite mu da ste i sami bili odbijani

Obijanje je prirodno i svako se pre ili kasnije suoči sa njim. Što pre detetu to objasnite, to bolje. Nakon toga, možete proonaći epizodu muzičkog takmičenja i odgledati je zajedno. Cilj je da dete vidi kako su se njegovi vršnjaci ili odrasli ljudi poneli u sličnoj situaciji. Mirno su prihvatili neuspeh, bez bure emocija. Takođe, setite se neke situacije iz vašeg detinjstva kada ste bili odbijeni, ali ste je uspešno prevazišli. Čak i ako vam je neprijatno, ispričajte šta se desilo, dete će prepoznati iskrenost. „Znaš, i meni se to jednom desilo. Kada sam imao 9 godina, nisam dobio ulogu Romea. Šta misliš sta sam uradio?“.

• Ponudite mu alternativu

Nekada nam neuspeh posluži kao alat da isprobamo druge aktivnosti, za koje se ispostavi da nam donose više zadovoljstva. Kada smo uzrujani, često ne možemo da izvučemo pozitivnu stranu tog iskustva, pa ni da sagledamo druge opcije. Stoga, porazgovarajte sa detetom i dajte mu predloge za drugi sport, muzički instrument ili fakultet na kom može da se okuša. Sledi primer rečenice koju možete da kažete. „Znam da si tužan/na što nisi primljen/na na fakultet, ali zašto ne bi pokušao/la da upišeš neki drugi? Seti se onog koji smo obišli pre mesec dana. Izgleda sjajno, zar ne?“

• Ostavite mu prostor da samo nauči da se nosi sa neuspehom

Deci treba pokazati da ih smatramo zrelima da se sami nose sa izazovima. Možda vaša ćerka ili sin imaju bolje rešenje u datoj situaciji, od onog koje mu vi nudite. Oni sami sebi treba da budu oslonac, a vi možete malo da pripomognete. Stoga, za kraj možete reći sledeće: „Znam da se osećaš loše zato što nisi primljen/na u tim iz ovog pokušaja. Šta bi te oraspoložilo u ovom trenutku?“

Izvor: Brightside

Fotografije: Unsplash