Pravila odgajanja dece u Nemačkoj zbog kojih izrastaju u samostalne ljude

„Kada sam prvi put otišla na igralište u Berlinu, nisam mogla da verujem šta vidim – svi roditelji bili su zajedno, pili kafu, ne obraćajući pažnju na svoju decu koja su visila na nekoj spravi šest metara iznad gomile peska. Gde su bile meke podloge? Obaveštenja o odgovornosti?“, zapitala se iznenađena Amerikanka Sara Zaske, mama i autorka knjige o odgajanju dece u Nemačkoj, koja je neko vreme živela tamo.

Suprotno stereotipima, većina nemačkih roditelja koje je upoznala nisu strogi, kaže. Oni pridaju veliku važnost nezavisnosti i odgovornosti dece.

„Ti roditelji u parku nisu ignorisali svoju decu; verovali su im“, kaže ona i izdvaja nekoliko iznenađujućih stvari koje rade roditelji u Berlinu.

„U berlinskim vrtićima imaju poseban stav prema učenju i čitanju kod dece. Zapravo, nastavnici i drugi roditelji su me obeshrabrili da učim decu da čitaju. Rečeno mi je da je to nešto posebno što deca uče zajedno kada krenu u osnovnu školu. Obdanište je vreme za igru i društveno učenje. Ali čak i u prvom razredu, učenje se ne forsira. Naša osnovna škola pruža poludnevnu nastavu sa čak dva odmora na otvorenom. Međutim, nemojte misliti da ovaj opušten pristup znači loše obrazovanje: prema proceni Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj iz 2012. godine, nemački 15-godišnjaci rade znatno iznad međunarodnog proseka kada su u pitanju čitanje, matematika i nauke, dok njihovi američki vršnjaci pod pritiskom zaostaju“, napominje Sara.

Ona priča i kako je njena ćerka jednog dana sva uzbuđena došla s porukom iz škole – plan je bio da rade projekat s plamenom.

„Da li bih joj dozvolila da zapali sveće i da eksperimentiše sa šibicama? Zajedno smo palile sveće i njima palile stvari, bezbedno. Bilo je odlično. Ipak, ona je bila jedino dete kom roditelj nije dozvolio da u novogodišnjoj noći ispaljuje vatromet.“

Većina osnovaca u Nemačkoj ide bez roditelja do škole i po svom komšiluku, kaže Sara. Neki čak idu sami metroom.

„Nemački roditelji su, naravno, zabrinuti za bezbednost, ali se obično fokusiraju na saobraćaj, a ne na neku drugu vrstu opasnosti, poput otmica, jer njih, srećom, što se tiče stranaca, nema mnogo. A šetkanje naokolo bez roditeljskog nadzora, ili takozvana nezavisna mobilnost, dobra je za decu“, navodi ona reči stručnjaka.

Sari je jedan od prijatelja iz Berlina rekao da je među tri najveća životna događaja tamo polazak u prvi razred.

„Tada se u Berlinu prave ogromne proslave u školi – subotom, a na poklon se dobija džinovski kup veličine deteta ispunjen svime, od olovaka preko satova, do slatkiša. Zatim sledi još jedna zabava sa porodicom i prijateljima. Tome se deca raduju godinama. To signalizira veliku životnu promenu i, nadamo se, podstiče entuzijazam za učenje.“

Nemci se vode onom čuvenom izrekom – ne postoji loše vreme, samo neprikladna odeća.

„U školama se stalno ističe koliko je važno provoditi vreme napolju, pa otuda i takozvana bašta u vrtiću. To je takođe očigledno na brojnim igralištima u Berlinu. Bez obzira na to koliko je hladno i sivo, a u Berlinu je prilično hladno, roditelji i dalje okupljaju svoju decu i vode ih u park ili ih same šalju“, kaže Sara.

Na kraju, Sara ističe da joj je trebalo dugo da svoju osmogodišnju ćerku pusti da sama šeta njihovim krajem jer je vrlo prometan.

„Ali napravila sam jedan mali korak. Pustila sam je da sama ode u pekaru, tik do nas. Prvi put kada je to uradila, vratila se sva ozarena, ponosno mi pružajući kiflice koje je sama kupila. Shvatila sam da nema potrebe da joj kažem da je njena majka bila na balkonu i posmatrala je sve vreme”, prenosi Time.