Da li znate šta je pasivno kuvanje koje štedi energiju?

Da li ste čuli za princip „pasivnog kuvanja”? To je osnovna metoda kuvanja, koja smanjuje energiju kao i emisije CO2. Zaista, kako su troškovi hrane i goriva porasli poslednjih meseci, isto možemo reći i za energetski sektor koji sve više opterećuje novčanike Evropljana. U domaćinstvu kuvanje čini veliki udeo u potrošnji energije. Kako bi smanjili te izdatke, jedni se upuštaju u pripremu jela bez kuvanja, a drugi se prepuštaju šaržnom kuvanju – anglosaksonskoj metodi, koja se sastoji od pripreme svih obroka za narednu sedmicu unapred, pre nego što se sve zamrzne. No, vratimo se današnjoj temi…

Šta je pasivno kuvanje?

Suprotno onome što na šta bi naziv mogao da upućuje, pasivno kuvanje je tehnika koja se pojavila krajem 19. veka. Koristi se za kuvanje hrane u kipućoj vodi, koja stoji na ringli tačno 2 minuta, pre isključivanja vatre. Nakon toga jelo se ostavi da se kuva poklopljeno oko 10 minuta. Po preporuci Italijana Đorđa Parisija (Nobelova nagrada za fiziku 2021), pasivno kuvanje na ovaj način omogućuje dobijanje savršeno kuvane testenine ili povrća, uz manji utrošak energije. Zahvaljujući poklopcu, toplota će ostati koncentrisana unutar posude. Međutim, vreme kuvanja biće sporije od uobičajenog.

Poznati italijanski brend testenina i umaka Barilla u oktobru je čak objavio „vodič kroz vreme pasivnog kuvanja”, prema različitim oblicima testenine. Na primer, za paket špageta koji pokazuje 9 minuta kuvanja, moraćete kuvate vodu 2 minuta, a zatim pustite da se testenina kuva 8 minuta, uvek pokrivena. Očigledno, pasivno kuvanje ima svoje granice, a metoda se ne može koristiti za proizvode koji nisu jestivi sirovi (za razliku od povrća ili testenine).

Izvor: Elle France

Naslovna fotografija: Brooke Lark / Unsplash