Kako sprečiti bacanje hrane i uštedeti?

Da li znali ste da se trećina svetske proizvodnje hrane (1,3 milijarde tona godišnje) uzalud baca? Prema procenama Agencije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, ta količina bi bila dovoljna da prehrani najmanje 2 milijarde ljudi. Ovoj šteti moramo dodati ekološku proizašlu iz proizvodnje ove hrane – procenjuje se da je 10% ukupnih emisija staklene bašte posledica tog otpada. Otuda i upozorenje spomenute agencije, engleske skraćenice FAO – za očuvanje planete bitno je dobro iskoristiti hranu i barem upola smanjiti njeno bacanje.

Najozbiljnije je to što se, prema studiji Evropske unije, 53% otpada od hrane događa kod kuće, u kuhinji. Tokom prošle godine španska domaćinstva bacila su više od 1,2 miliona tona hrane u dobrom stanju, 8,6 posto manje nego prethodne godine. Iako ovi podaci pokazuju napredak u pravom smeru, potvrđuju da ova nacija još uvek ima poteškoće u planiranju, koje bi omogućilo pravilnu upotrebu hrane.

S druge strane, rast cena hrane zbog inflacije istakao je važnost izbegavanja bacanja hrane više nego ikada. Prema anketi koju je sprovela ekilu, aplikacija za zdravu ishranu s onim što vam je pri ruci, 33% Španaca kaže da bacaju manje zbog inflacije cena hrane, dok 66% kaže da bacaju isto kao i pre.

„Sasvim je normalno da u uslovima vrlo visokog rasta cena ljudi nastoje da bolje iskoristite hranu koju kupuju. Raste percepcija da je bacanje hrane bacanje novca”, poručuje Karlos Melara, izvršni direktor i osnivač ove aplikacije. „Postoji veća svest o uticaju koji bacanje hrane ima na naš planetu. Ali, ekonomski aspekt pomaže da se ubrzaju radnje kako bi se to izbeglo”, dodaje on.

Da li želite da izbegnete bacanje hrane, ali ne znate kako to da učinite? Obratite pažnju na savete stručnjaka.

Kako smanjiti bacanje hrane?

Da li ste znali da se sva hrana ne baca jednako? Prema istraživanju ekilu, u smeću najčešće završavaju voće i povrće (52%) te ostaci ostalih obroka (45%). U znatno manjoj meri bacaju se mlečni proizvodi (2%), te meso i/ili riba (1%).

„Kao što različite studije i isti ispitanici ističu, planiranje obroka i kupovina samo onoga što je neophodno najbolje je sredstvo protiv bacanja hrane kod kuće”, kaže Karlos Melara. „Ponekad je dovoljno napraviti mali spisak jela koja planirate da kuvate naredne nedelje i unapred razmisliti o sastojcima koji će vam biti potrebni“.

Kellog’s, robna marka posvećena brizi za planetu kroz svoje održive proizvodne prakse, daje nam nekoliko saveta za smanjenje bacanja hrane:

Planiranje

Pre sastavljanja spiska za nabavku, dobro proverite sadržaj frižidera i ostave kako biste u korpu uključili samo potrebne proizvode.

Osmislite nedeljni jelovnik kako biste najpre upotrebili najkvarljivije proizvode. Osim izbegavanja otpada, kreiranje ovog jelovnika omogućiće vam da uvrstite sve grupe namirnica kako bi naša ishrana bila uravnoteženija i hranljivija.

Organizacija

Nakon kupovine, uvek odložite starije namirnice ispred novih kako biste smanjili šanse da nekom zaboravljenom proizvodu istekne rok trajanja ili izgubi svojstva.

Razlikujte rok valjanosti koji označava da se ovaj proizvod ne sme konzumirati ili ga ne bi bilo poželjno konzumirati nakon tog dana i rok trajanja koji se odnosi na mnogo trajnije i stabilnije proizvode.

Potrošnja

Pre kuvanja pravilno procenite porcije. Ovaj jednostavan korak vrlo je koristan kako biste izbegli pripremu više hrane nego što je potrebno i njeno kvarenje ili završavanje u smeću.

Iskoristite ostatke već skuvane hrane za pripremu drugih jela.

Još dve stvari koje mogu da pomognu vašem budžetu i planeti?

Zatražite ostatke za poneti kad idete u restoran. I koristite aplikacije poput one koju smo spomenuli, koja nudi mnoštvo jednostavnih i zdravih recepata za pripremu sa svime što imate u frižideru, što vam pomaže u planiranju jelovnika i sastavljanju spiska za kupovinu. Ekilu korisnici, na primer, mogu da saznaju CO2 ekvivalent (emisije) koji se postiže smanjenjem bacanja hrane po kilogramu. „U svojih 5 godina postojanja, ekilu je pomogao da se uštedi više od 500 tona hrane i više od 1,800 tona CO2 ekvivalenta (emisije)”, zaključuje Karlos Melara.

Izvor: Womenʼs Health España

Naslovna fotografija: Jakub Kapusnak / Unsplash