Koliko košta hrana u Evropi: Makedonija najjeftinija, u Švajcarskoj dijeta, a gde je Srbija?

Hrana je i dalje najveći izlazak iz kućnog budžeta, ali cene se drastično razlikuju širom Evrope. Eurostatov indeks cena hrane pokazuje koliko bi prosečna korpa koštala u svakoj zemlji u odnosu na evropski prosek od 100 evra.

Severna Makedonija je jeftina, Švajcarska skupa do bola

Ako ste mislili da su cene hrane svuda iste, varate se. Severna Makedonija je 2024. bila najpovoljnija – standardna korpa tamo je koštala samo 73 evra, što je 27% ispod evropskog proseka. Suprotno tome, Švajcarska je najskuplja, sa cenama 61% iznad proseka, a ista korpa tamo „težak“ 161 evro. Island i Norveška prate u vrhu, dok su u EU najskuplji Luksemburg (125,7 evra), a najjeftinija Rumunija (74,6 evra).

U Jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu hrana je i dalje povoljnija. Pored Severne Makedonije i Rumunije, ispod proseka su i Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Bugarska. Srbija (95,7 evra) i Albanija (98,7) su takođe malo jeftinije, ali već se oseća rast cena, piše Nova.

Zašto su razlike u cenama toliko velike?

Strukturni faktori, poput troškova proizvodnje, lanca snabdevanja i globalnih šokova, objašnjavaju razlike, ističe Ilaria Benedetti sa Univerziteta u Tuscii. „Manje i otvorene ekonomije, sa valutama koje osciliraju, osetljivije su na rast troškova energije i poljoprivrednih inputa“, kaže ona.

Važno je i koliki deo budžeta domaćinstvo troši na hranu – dok u bogatijim zemljama hrana čini oko 12% izdataka, u nekim istočnoevropskim državama taj udeo prelazi 20%.

Alan Matthews sa Triniti koledža u Dablinu dodaje da prosečne plate i troškovi rada direktno utiču na cenu hrane. U Danskoj i Švajcarskoj, gde su plate visoke, hrana je skupa, dok porezi, PDV i potrošačke navike dodatno utiču na razlike. U Zapadnoj i Severnoj Evropi često se kupuju brendirani ili premium proizvodi, dok se u istočnijim zemljama bira osnovna roba.

Posledice za domaće budžete

Jeremiás Máté Balogh iz Budimpešte upozorava da niže cene hrane ne znače i da je kupovina lakša. Domaćinstva sa manjim prihodima i dalje osećaju veći teret, dok bogatije zemlje mogu podneti i više cene. Eurostatova lista ne uzima u obzir kupovnu moć, pa su nominalno cene niže u Srbiji ili Rumuniji, ali to ne znači da porodice imaju jednaku lakoću da plate sve namirnice.

Ukratko, hrana u Evropi nije samo pitanje cene – to je i pitanje plate, poreza i budžeta, a karta Evrope po cenama hrane pokazuje koliko daleko je „jelo na stolu“ od vašeg novčanika.