Koliko su kokice dobre za zdravlje i kako da ih pripremate?
Kukuruz je nakon pšenice druga najrasprostranjenija žitarica, a jedina čija su zrna jestiva i pre nego sazru, pa nezrela mogu da se koriste kao povrće. Pored toga, postoji oko 300 vrsta kukuruza (kukuruz kokičar, kukuruz šećerac itd.). Od mnogobrojnih jela koja mogu da se pripreme od raznih vrsta kukuruza možda su najpoznatije omiljene nam kokice.
Teško je poverovati da ovako ukusna užina može da bude zdrav obrok, kada su u ponudi gotove kombinacije kokica obogaćene raznoraznim slatkim ili slanim ukusima, a koje kokice dovode na loš glas.
Na primer, dodatak ulja smanjuje njihovu hranljivu vrednost, pritom povećavajući broj kalorija koje se unose.
Povezani članci
Kokice i zdravlje – nutritivna vrednost
Kokice ipak predstavljaju savršenu užinu, jer šalju mozgu signal sitosti, pa se sledeći obrok dosta odlaže. Predstavljaju i jedine grickalice koje sadrže 100 % neobrađeno integralno zrno, pa samo jedna porcija kokica može da zadovolji čak 70 % dnevne potrebe za celovitim žitaricama.
Ostala zrna se prerađuju i mešaju s drugim sastojcima i, iako se žitarice nazivaju „integralnim”, one to u stvari nisu jer se samo 51 % njihove težine sastoji od istih.
Najveći deo kokica, čak 78 %, čine ugljeni hidrati, ali složeni koji su najkvalitetniji izvor energije za naš organizam. Ostali sastojci u kokicama su proteini, masti i vlakna. Od vitamina sadrže vitamine B grupe, a od minerala imaju dobar izvor kalijuma, fosfora i magnezijuma. U manjim tragovima ima i gvožđa, kalcijuma, natrijuma, te cinka.
Kukuruz kokičar
Kukuruz kokičar je jedina vrsta kukuruza koja “puca” i tako stvara omiljene grickalice. Ovu vrstu kukuruza su gajili Indijanci u Južnoj i Severnoj Americi. Prenošenjem i širenjem kukuruza širom sveta povećava se i proizvodnja kokičara.
Upotreba ove vrste kukuruza postala je komercijalna pre više od 100 godina, a popularnost i njegova potrošnja naglo su se povećale 1940. godine.
Kukuruz kokičar ima ekstremno tvrda zrna, a sastoji se od endosperma, klice i perikarpa. Perikarp je čvrsta opna oko zrna koja je važan faktor u kvalitetu procesa pretvaranja kukuruza u kokice, tzv. kokanja. No, klica je ta koja najviše doprinosi fenomenu kokanja.
Raspucavanje zrna događa se kada je temperatura unutar zrna oko 177 °C, pri čemu zagrijana voda u zrnu prelazi u paru koja stvara pritisak od oko 2.5 t/cm3, zbog čega dolazi do proširenja i pucanja zrna.
Dobra i loša strana omiljenih grickalica
Dok su s jedne strane kokice dobre zbog antioksidanasa, s druge strane pripremljene na ulju imaju veliku kalorijsku vrednost i tako pripremljene gube zdrave sastojke.
Naučnici sa Univerziteta Skranton u Pensilvaniji tvrde da kokice sadrže više antioksidanasa od voća i povrća. Ističu da jedna porcija kokica ima oko 300 mg antioksidanasa, što je gotovo dvostruko više od 160 mg koliko sadrži porcija bilo kojeg voća.
Koncentrat antioksidansa kokice imaju u sebi jer sadrže samo 4 % vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90. Pritom, upravo se u hrskavoj opni kokice nalazi najveća doza antioksidanasa i vlakana.
Profesor hemije dr Džo Vajnson sa spomenutog univerziteta u svojim istraživanjima navodi da zbog dodate masnoće kao što je ulje energetska vrednost kokica raste, a količina zaštitnih faktora opada.
Ako ih pripremate s uljem, zeaksantin i lutein koji se nalaze u kukuruzu, a predstavljaju pigmente iz grupe karotenoida, opadaju sa 1.087 mcg na 829 mcg u 100 g kukuruza, što znači i da opadaju hranljive vrednosti.
Ukoliko, pak, kokice pripremate na vazduhu, što je najčešće u aparatu za kokice, bez dodane masnoće i soli, onda se vrednosti zaštitnih faktora penju.
Tako se beta karoten, koji je takođe zastupljen u kukuruzu, a predstavlja biljni pigment bogat antioksidansima, raste na 66 mcg, dok kombinacija luteina i zeaksantina raste na 1.087 mcg.
Prosečna masnoća kokica bez dodatka ulja ili maslaca iznosi 9.5 g na 100 g, dok se ona penje dodatkom ulja na čak 43.5 g. Što se energetske vrednosti tiče, 100 g kokica pripremljenih u aparatu za kokice bez dodataka masnoća sadrži 382 kalorije. Ako dodate samo jednu supenu kašiku ulja, broj kalorija u kokicama se povećava na 517, dok ih maslac povećava na čak 536 kalorija.
Kad su u pitanju kokice i zdravlje, nije teško zaključiti da, iako su kokice pripremljene na ulju bogatijeg ukusa, treba pripaziti na količinski unos, jer se njihovim konzumiranjem unosi i puno kalorija.
Izvor: krenizdravo.dnevnik.hr
Povezani članci
