Ovakva ishrana značajno smanjuje rizik prerane smrti

Postoji veliki broj studija u kojima su istraživači izneli svoje zaključke koji se tiču ljudske ishrane. Na primer, prema njihovim saznanjima, pokazalo se da orasi smanjuju rizik od srčanih oboljenja, hrana bogata flavanoidima može pomoći u borbi protiv demencije, a sok od višnje može pomoći u smanjenju simptoma upale.

Ipak, dok se ove studije fokusiraju samo na određene namirnice, jedna velika studija, nedavno objavljena u žurnalu JAMA Internal Medicine Journal zaključila je da zdrava ishrana može smanjiti rizik od rane smrti za neverovatnih 20%.

Naime, istraživači su testirali kako se pridržavanje saveta iz “Smernica o ishrani za Amerikance” – smernica koje je izdala vlada SAD, koje medicinski stručnjaci procenjuju, ažuriraju i odobravaju svakih pet godina – pokazalo uspešnim za učesnike studije u periodu od 36 godina, čak i nakon prilagođavanja njihovim posebnim tradicijama i preferencijama u ishrani.

„Mnoge studije koje se bave efektima ishrane na zdravlje ispituju pojedinačne sastojke ili vrste hrane. Ali ishrana je složenija – niko od nas ne jede samo jednu stvar“, rekla je dr Elizabet Klodas, sertifikovani kardiolog za The Healthy i dodala: „Ovo je bila velika studija koja je ispitivala pridržavanje različitih režima ishrane tokom dužeg perioda i pokazala je da bez obzira na tip zdrave dijete i namirnice koje ona uključuje, zdravije navike u ishrani uglavnom donose bolje zdravlje”.

Najnovije Smernice za ishranu za Amerikance (objavljene za godine 2020. do 2025.) su dostupne u ogromnom PDF dokumentu od 164 stranice, što verovatno nije najpristupačniji format za nekoga ko je zainteresovan da se zdravije hrani. Ipak, smernice nisu zamišljene kao posebna vrsta dijete koju treba slediti sa planom od, na primer, 10 koraka. Umesto toga, preporučuju se zdraviji način života i ishrana koja je prihvatljiva za najrazličitije stilove života pojedinaca.

Za početak, fokusiranje na hranu i piće bogate hranljivim materijama je ključna tačka koju navode smernice. Takođe preporučuju ograničavanje količine hrane i pića sa visokim sadržajem natrijuma, dodatog šećera i zasićenih masti kako bi se smanjili rizici dobijanja mnogih bolesti, kao i ograničeni unos alkohola.

Preterano konzumiranje mesnih prerađevina, mlečnih proizvoda, ultra-obrađenih žitarica i namirnica s dodatkom šećera smatra se štetnim. Ove namirnice čine dijetu prosečnog Amerikanca, ali i stanovnika mnogih drugih zemalja, iako njihovo preterano konzumiranje povećava rizik od upala, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, masne jetre i mnogih drugih oboljenja.

I dok smernice promovišu hranu i piće bogatu hranljivim materijama, one ne nude precizan plan ishrane. U suštini, ljudi mogu da izaberu dijetu koja najviše odgovara njihovom ukusu, pod uslovom da uključuje zdrave namirnice i limitiranu količinu manje zdravih i nezdravih namirnica.

Dr Klodas kaže da se mediteranska dijeta pokazala dobro kada je zdravlje ljudi u pitanju.

„Pasulj, mahunarke, voće, povrće, orašasti plodovi, semenke i neprerađene žitarice trebalo bi da čine većinu vašeg unosa hrane. U ribi, mesu i mlečnim proizvodima ne treba preterivati, a prerađeno meso u potpunosti treba izbegavati”, izjavila je ona.

Izvor: The Healthy